Majkrosoft je detaljno opisao napore tri glavne strane hakerske grupe koje su ciljale izborne štabove i druge političke organizacije, pojedince i tink-tank centre. Iako izborni zvaničnici nisu bili mete ovih napada, kompanija je upozorila da se napadi tiču čitavog ekosistema, te da strane grupe pojačavaju svoje napore u cilu ometanja ovogodišnjih predsedničkih izbora.
Odgovorni za sigurnost
Za razliku od mnogih drugih zemalja, administriranje izbora u SAD je izuzetno decentralizovano. Umesto jednog jedinstvenog nacionalnog sistema, izborima upravlja mnogo državnih i lokalnih sistema.
Na saveznom (federalnom) nivou, Kongres ima ovlašćenje da reguliše izbore, što je zasnovano na različitim pravnim rešenjima i zavisi od vrste izbora. Kongres je usvojio zakone koji regulišu glavne funkcionalne delove samog procesa glasanja, poput registracije birača i zabrane diskriminacije. Takođe, povremeno odobrava izdvajanje sredstva za pomoć državama u osavremenjivanju opreme za glasanje i jačanju sigurnosti izbora.
Savezne agencije, kao što su Odeljenje za nacionalnu bezbednost (Department of Homeland Security, DHS) i Savezni istražni biro (Federal Bureau of Investigation, FBI), pružaju državama pomoć u vidu konsultacija i istraga koje se tiču bezbednosti izbora.
Nakon predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, Odeljenje za nacionalnu bezbednost je ocenilo kritičnom američku izbornu infrastrukturu, što je omogućilo prioritetnu podršku državnim i lokalnim izbornim sistemima u vidu razmene informacija o pretnjama, nadgledanje izbornih sistema, procenu ugroženosti i pružanje pomoći u identifikovanju i odgovoru na pretnje.
Odgovornost saveznih država
Svaka država u SAD posebno organizuje i odgovara za integritet izbora u svojim granicama. Nijedna od njih ne sprovodi izbore na potpuno isti način. Države regulišu mnoge aspekte izbora, uključujući registraciju za glasanje, postupak u vezi sa glasanjem putem pošte, kao i zahteve za rano glasanje (koje mnoge, ali ne sve, države organizuju), kao i procedure na sam dan izbora.
Unutar svake države, odgovornost za planiranje i sprovođenje izbora uglavnom je lokalnog karaktera, pa ima preko 8.000 lokalnih izbornih štabova (jurisdikcija) širom zemlje. Neke države su propisale smernice i procedure za prebrojavanje glasova, dok druge imaju uputstva koja lokalnim štabovima daju znatnu autonomiju i diskreciju u načinu na koji sprovode izbore.
Lokalni izborni zvaničnici obično registruju birače sa pravom glasa, edukuju ih da pravilno koriste glasačku tehnologiju, pružaju informacije o kandidatima koji su na njihovim glasačkim listićima, mobilišu osoblje koje će raditi na biračkim mestima na dan izbora, pripremaju i testiraju opremu za glasanje i broje glasačke listiće koji se koriste na izbornim mestima u njihovim državama.
Borba protiv dezinformacija i obezbeđivanje dodatne sigurnosti
U SAD se konstantno radi na edukaciji birača i suzbijanju zabluda, dezinformacija i lažnih vesti. Izborni zvaničnici i drugi pouzdani izvori moraju biti proaktivno angažovani u sveobuhvatnom objavljivanju svih dostupnih informacija o izbornom procesu, kako bi birači imali tačne i blagovremene informacije o tome kako se u izbori sprovode - od početka prvog dana ranog glasanja do okončavanja nominalnog dana izbora.
Od svih izbornih dezinformacija 2020. godine među najzastupljenijim su (bile) lažne informacije o glasanju poštom. Prema kompaniji za uvid u medije “Zignal Labs”, od 13,4 miliona pominjanja ovog načina glasanja između januara i septembra 2020. godine, gotovo četvrtina njih je sadržala ili se činilo da sadrži pogrešnu informaciju. Nedavno je došlo do porasta broja ruskih dezinformacija u vezi sa glasanjem putem pošte.
Da bi se dezinformacije na ovu temu predupredile, urađeno je mnogo nezavisnih studija i vladinih provera koje su otkrile da su prevare birača koji glasaju poštom izuzetno retke. Glasački listići koje su birači ručno označili se smatraju zlatnim standardom izborne sigurnosti jer omogućavaju glasačima da verifikuju svoj izbor, a izbornim zvaničnicima da provere valjanost izbornih rezultata, što dodatno povećava poverenje javnosti u ishod.
Iz FBI-a i DHS-a je 22. septembra 2020. objavljeno saopštenje u kome se navodi da “strani protivnici mogu pokušati da šire dezinformacije o rezultatima izbora 2020. godine u nastojanju da diskredituju izborni proces i potkopaju američke demokratske institucije”.
Državnim i lokalnim zvaničnicima je obično potrebno od nekoliko dana do nekoliko nedelja da potvrde konačne rezultate izbora, kako bi se osiguralo da se svaki zakonito dodeljen glas ispravno prebroji. Povećana upotreba glasačkih listića zbog protokola u vezi sa pandemijom koronavirusa mogla bi dovesti do nepotpunih rezulta u izbornoj noći iako to, samo po sebi, nije dokaz bilo kakvih nedozvoljenih radnji. Međutim, strani akteri bi mogli da iskoriste vreme potrebno za proveru i objavljivanje izbornih rezultata da ciljaju izbornu infrastrukturu sajber napadima i deljenjem informacija koje uključuju izveštaje o sprečavanju birača (da glasaju) ili izbornoj prevari, a sve u nameri da javnost uvere u (ne)legitimitet izbora.
Elementi izborne infrastrukture
Izborni proces u Sjedinjenim Državama sastoji se od predizbornih, izbornih i postizbornih aktivnosti. Kratke predizborne aktivnosti uključuju: omogućavanje onima koji ispunjavaju uslove da se registruju za glasanje, regrutovanje i obuku osoblja koje pomaže biračima u vezi sa olakšavanjem glasanja i testiranje opreme za glasanje. Aktivnosti na dan izbora su: otvaranje i zatvaranje biračkih mesta, provera birača i ispunjenosti uslova za glasanje, te pružanje mogućnosti glasačima da ispravno unesu svoje glasove i glasaju. Postizborne aktivnosti uključuju obezbeđivanje opreme za glasanje i glasačkih listića nakon zatvaranja biračkih mesta, objavljivanje nezvaničnih rezultata u izbornoj noći, potvrđivanje zvaničnih rezultata izbora i, ako je potrebno, ponavljanje prebrojavanja glasova.
Izborni proces u SAD je oslonjen na informacije, tehnološke sisteme, mreže, opremu i objekte. Oni bi se široko mogli okarakterisati kao fizički, sajber i ljudski elementi izborne infrastrukture.
U fizičke komponente spadaju oprema, materijali i objekti koji pružaju zaštitu izbornih aktivnosti. Primeri toga su: oprema za glasanje, sajber komponente ili hardver i softver koji uključuju i računare, servere, baze podataka i druge IT sisteme ili informacione tehnologije koji se koriste u izbornim aktivnostima.
Ljudski element čini izborno osoblje koje ima jedinstvenu obuku, znanje, veštine i rukovodioce čije uloge ili odsustvo mogu ometati izborne aktivnosti.
Birači u SAD znaju da postoje mere za zaštitu glasova od sajber-napada i tehničkih problema koji bi mogli nastati 3 novembra. Od početka ovog ciklusa predsedničkih izbora 2020. godine, uključujući i poslednjih nekoliko meseci, u SAD je postignut značajan napredak u primeni više vrsta sigurnosnih funkcija koje bi svim glasačima trebale da omoguće glasanje, čak i u slučaju uspešnog sajber napada ili drugog nepredviđenog kvara sistema.
FBI je učinio sve osigura beleženje svakog glasa koji je dodeljen na izborima. Direktor Odseka za sajber kriminal DHS-a nedavno je izneo procenu da će 92% glasača glasati na papirnim glasačkim listićima koji mogu, po potrebi, biti ponovo pregledani. Čak je i u delovima SAD u kojima će se glasati uz pomoć glasačkih mašina bez papira povećano interesovanje za glasanje poštom, delimično zbog koronavirusa. To će verovatno dovesti do još većeg procenta glasača koji će glasati papirnim listićima.
Sistem sam sebe štiti od prevare
Američki izborni sistem je “igra velikih brojeva” i to mu daje dodatnu stabilnost. Mnogi glasači, verovatno rekordan broj njih, će glasati poštom na izborima, iako se očekuje i da će biti dosta onih koji će glasati lično. Zvaničnici su preduzeli niz koraka kako bi osigurali da glasanje ne bude zaustavljeno ni u slučaju sajber napada, kvara na izbornoj tehnologiji ili drugih poremećaja.
U ovom izbornom ciklusu ima više ranih glasova nego u prethodnim, što je sa aspekta sigurnosti vrlo važno. Ukoliko se veći broj glasova dodeljuje tokom više dana na više lokacija, manja je verovatnoća da će napad na infrastrukturu ili neki drugi problem jednovremeno rezultirati nevažećim glasovima velikog broja birača ili njihovim onemogućavanjem da glasaju. Ako postoji problem tokom ranog glasanja, glasači mogu da odluče da se na glasačko mesto vrate kasnije u toku istog ili nekog drugog dana. Što više ljudi prevremeno glasa, na manji broj njih će uticati eventualni neželjeni prekid tokom nominalnog izbornog dana.
Više država ima i rezervne papirne izborne spiskove. Sve veći broj okruga i država u SAD ima elektronske spiskove u prenosnim ili desktop računarima, pa osoblje na biračkim mestima, umesto papirnih, koristi elektronske spiskove koji omogućavaju brže procesuiranje birača. U slučaju da elektronski spiskovi postanu nefunkcionalni, velika većina država, uključujući i kolebljive, ima rezervnu papirnu dokumentaciju, tako da se glasanje može nastaviti bez prekida. Ako bi automati za glasanje prestali da rade, velika većina država ima rezervne glasačke listiće, pa i u tom slučaju glasači mogu nastaviti da glasaju bez prekida.
Unapređenje procesa glasanja
Proces glasanja je dodatno unapređen širom SAD. Brojne države su omogućile korišćenje portala za onlajn glasanje, što značajno smanjuje vreme potrebno za glasanje poštom. Sve više država ima alate za praćenje koji omogućavaju glasačima da mogu da prate glasački listić putem sistema USPS (United States Postal Service). On omogućava glasačima da potvrde da li im je glasački listić ispravno uručen, kao i da li su ga izborni zvaničnici primili i prihvatili. Sve ovo pomaže biračima da se informišu hoće li možda morati da glasaju lično na dan izbora ili ne.
Postoji i sve više opcija koje birači mogu da koriste kako bi predali popunjene glasačke listiće. Oni ne moraju biti predati isključivo slanjem glasačkog listića nazad poštom. U mnogim državama je dozvoljena upotreba “kutije za prikupljanje glasova” koja glasačima omogućava da ubace ispunjene listiće u obezbeđenu “sigurnu kutiju”.
Velika većina država ima određeni broj protokola u okviru sistema međusobne kontrole (checks and balances) kako bi obezbedila sigurno glasanje poštom.
Izborni službenici rade na osiguranju i testiranju sistema glasanja od prvog dana ranog glasanja do 3. novembra. To uključuje proveru sigurnosti lozinki, ali i obezbeđivanje funkcionisanja sistema u nepredviđenim slučajevima. Ako dođe do bilo kakvih smetnji, osoblje zaduženo za sprovođenje izbora zna šta treba da radi i kako da to uradi blagovremeno.
Tekst je napisan na osnovu predavanja Dejvida Levina (David Levine), saradnika za integritet izbora u Savezu za obezbeđivanje demokratije (Alliance for Securing Democracy, ASD), dvostranačkoj inicijativi koja deluje unutar Nemačkog Maršalovog fonda SAD (German Marshall Fund of the United States). Njihova misija je razvijanje sveobuhvatne strategije za odvraćanje autoritarnih napora od podrivanja demokratskih institucija. ASD okuplja stručnjake za dezinformacije, zloćudne finansije, nove tehnologije, integritet izbora, ekonomsku prinudu i sajber bezbednost.
Dejvid Levin
PROČITAJTE JOŠ: