Ovogodišnji izbori imaju vrlo uobičajenu ekskluzivno američku perspektivu. Teme koje dominiraju (pred)izbornim ciklusom su usredsređene na SAD, pa ostatak sveta izgleda kao "veliki zalogaj" za većinu američkih glasača. Izbori su "domaća stvar", u fokusu se nalaze dva kandidata i njihovi karakteri, a birače tradicinalno najviše zanimaju "hleb i maslac", te "džeparac".
Pravila i izuzeci
Amerikanci najčešće ne brinu ni zbog onoga što se dešava u susednim (američkim saveznim) državama. Ljudi u Džordžiji retko prate aktuelna politička dešavanja u Južnoj Karolini, Tenesiju ili Alabami, a stanovnci Njujorka će se najpre identifikovati kao "Njujorkeri".
Kada američki glasači razmišljaju o spoljnoj politici, pretežno je sagledavaju u odnosu na rat i trgovinu. Sa ovim temama je većina ljudi upoznata i emotivno reaguje, pa trgovinski poslovi najviše zanimaju radnike u proizvodnji.
Sa druge strane, prosečni američki glasač ne razume da je, kada ode u "Volmart", gde može kupiti DVD plejer za 19,99 dolara, cena tog artikla vrlo verovatno rezultat trgovinske nagodbe.
Samo oko 25% Amerikanaca ima pasoše, a velika većina njih nikada nije bila u inostranstvu. Amerikanci imaju luksuz da mogu živeti svoj život, školovati decu i možda otići na odmor u Meksiko ili u London, a da pritom suštinski zaista ne obraćaju pažnju na ostatak sveta. Sjedinjene Države su i geografski i u pogledu broja stanovnika velika zemlja, pa Amerikanci lako mogu ignorisati ostatak sveta na način na koji to nije moguće stanovnicima Belgije, Hong Konga, Singapura ili Ujedinjenih Arapskih Emirata.
PROČITAJTE JOŠ: Rodni balans na izborima u Americi
Kada Amerikanci razmišljaju o demokratiji, oni razmišljaju o slobodi govora, slobodi protesta - onako kako je ona definisana u američkom Ustavu. Demokratija se najšire shvata kao sistem sačinjen od pet sloboda: religije, govora, peticija, štampe i okupljanja. Amerikanci nemaju potrebu da se bude noću i brinu o mekoj moći Sjedinjenih Država u nekoj od belosvetskih demokratija u nastajanju. Oni razmišljaju o tome da li će njihov glasački listić biti prebrojan i da li je sigurno da fizički izađu na birališta.
SAD imaju i prilično stabilne odnose sa neposrednim susedima, Meksikom i Kanadom. Uprkos problemima na granici sa Meksikom, većina zemalja na svetu bi rado menjala svoje komšije, prihvatila te probleme i Meksiko za suseda.
Dva ogromna okeana odvajaju Sjedinjene države od Evrope i Azije, pa briga o spoljnoj politici zapravo nije u američkoj DNK onako kako je to slučaj u Nemačkoj ili Japanu. U tom smislu, paralela se može povući sa Rusijom, Kinom i Brazilom. Velike zemlje imaju dugu istoriju brige o sebi, a ne o ostatku sveta.
Jedini izuzetak u vezi sa spoljnom politikom predstavljaju nedavno pristigle imigrantske grupe koje, naravno, brinu o odnosima između Sjedinjenih Država i zemalja njihovog porekla. Indo-Amerikancima je izuzetno stalo do američko-indijskih odnosa, isto važi i za američke Grke ili Turke. Međutim, grupe kojima je više stalo do spoljne politike čine mali procenat ukupnog broja glasača.
O Kini i Rusiji
Trampova administracija se tokom proteklog mandata usredsredila na imigraciju i trgovinu u tolikoj meri da je gotovo zanemarila sve ostalo.
Bez obzira na partijsku pripadnost, među Amerikancima postoji neka vrsta konsenzusa da su SAD prema Kini u proteklom periodu bile previše popustljive i previše prijateljski nastrojene kada su u pitanju politika i ekonomija. Javnost je, pretežno, mišljenja da Sjedinjene Države moraju pokazati malo čvršći stav, bilo da se radi o Huaveiju, 5G tehnologiji ili trgovini.
Odnos Trampove administracije sa Rusijom je iznenađujući za jedan deo Amerikanaca, posebno za one koji su odrasli ili službovali (u armiji ili federalnoj administraciji) u periodu hladnog rata. Ove grupe glasača Trampov odnos sa Putinom smatraju naivnim i mnogi ga ne razumeju. Tradicionalno najveća zabrinutost Republikanska stranke za Rusiju je pod Trampom izostala, kao i briga o ljudskim pravima širom sveta. Aktuelni predsednik se distancirao od tradicionalne republikanske politike i to mu jedan deo partijskih glasača verovatno neće oprostiti.
PROČITAJTE JOŠ: Afroamerički glasovi: Teške boje
Invazija na Krim je primer da Amerikanci, zapravo, nisu razumeli ili im nije bilo stalo da shvate gde je Ukrajina i zašto ona predstavlja tampon između Rusije i Evrope.
Konzervativni republikanci će se setiti da Rusija nije bila prijatelj Sjedinjenih Država. Hakovanje američke baze podataka o biračima je loša vest, bez obzira da li se njen konzument razume u spoljnu politiku ili ne. To je i vrlo emotivno i prilično uvredljivo pitanje za mnoge Amerikance, budući da nije isključeno da iza toga stoji ruska ili neka druga administracija.
U slučaju Bajdenove pobede treba očekivati jasniji odnos SAD i Rusije u smislu doslednih poruka, tema za razgovore i akcija. Amerikancima će u tom slučaju verovatno biti lakše da razumeju gde su u odnosu na Putina i Rusiju.
Zaboravljeni multilateralizam
Problematičan je i odnos prosečnog američkog glasača prema NATO-u, onome šta je NATO i šta radi. Hladni rat ne predstavlja veliku temu za mlade glasače, ali je sigurno važan za bejbi-bumere. Iako milenijalci trenutno predstavljaju nešto brojniji deo populacije od bejbi-bumera, sigurno je da bumeri revnosnije glasaju.
Trampovo fokusiranje na Ameriku (America first) doživljava se i kao ignorisanje ostatka sveta i tradicionalnih saveza i saveznika. Prednost je data bilateralnim odnosima, a multilateralnih sporazumi su skrajnuti, bilo da je u pitanju NATO, Svetska zdravstvena organizacija ili Svetska trgovinska organizacija. Napuštena je infrastruktura međunarodnih odnosa koju su, zapravo, Sjedinjene Države izgradile posle Drugog svetskog rata, pre 70 godina. Predsedniku Trampu i njegovim pristalicama se zamera i odricanje od tradicionalne republikanske globalističke, internacionalističke, spoljne politike slobodne trgovine.
Sjedinjene Države su i dalje veliki i veoma važan igrač na svetskoj sceni, ali ne više i dominantan igrač. Njihov uticaj se umnožava (pojačava) kroz Svetsku zdravstvenu organizaciju, Svetsku trgovinsku organizaciju, ostale saveze i trgovinske sporazume.
Globalna igra dominantnih igrača
Učešće Sjedinjenih Država u globalnom BDP-a pada, ali ne zato što je američka ekonomija manja, već zato što ekonomija svih drugih raste. Skoro svim zemljama Latinske Amerike, izuzev Meksika, najveći trgovinski partner je Kina, a nekada su to bile Sjedinjene Države. Kina je takođe najveći trgovinski partner većine afričkih zemalja, pa je veliko pitanje da li će se "duh ikada vratiti u bocu". Bez obzira na to ko pobedi na ovim, deo istih izazova biće ponovo aktuelan i na sledećim izborima.
Dok god se u jednoj zemlji (SAD ili nekoj drugoj) događaju političke podele i previranja, ona jednostavno nema kapacitet da brine zbog mnogih stvari koje se dešavaju negde drugde. Sjedinjene Države su i dalje supersila sa najvećom ekonomijom i najvećom vojskom, te izuzetnom mekom moći širom sveta, iako je jasno da nisu dominantna velesila kao u vreme pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza.
PROČITAJTE JOŠ: Političke partije i ključne teme u Americi
Ako je neka zemlja u naslovima američkih medija jer predsednik ili neko ko je poznata ličnost govori o toj zemlji, Amerikanci tek tada o njoj počinju da razmišljaju i razgovaraju, što je nepisano pravilo za bilo koju naciju na svetu. Ako predsednik ne pominje Afriku, onda ostatak zemlje neće nužno raspravljati o Africi. Tome doprinose i mediji jer tako funcioniše moć. Međutim, to ne znači da se važni razgovori ne vode iza kulisa. U medijima se ne vidi (nužno) slika stvarnosti.
Diplomatija i spoljna politika se najčešće "dešavaju nezvanično". Dok se ne ispali raketa, dok ne postoji formalna javna politika, 99,9% stvari se odvija nezvanično. U okviru Stejt dipartmenta i u raznim drugim službama rade ljudi koji pažljivo prate i razvijaju politike u vezi sa ostatkom sveta, ali oni, uglavnom, nisu u vestima.
Tekst je napisan na osnovu razgovora Riki Bevington (Rickey Bevington) i ambasadora Čarlsa Šapira (Charles Shapiro) sa novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International). Riki Bevington je nagrađivana novinarka, voditeljka i dopisnica Javnog radija Džordžije sa sedištem u Atlanti. Čarls Šapiro je predsednik Saveta za svetska pitanja u Atlanti i viši predavač na Robinson Biznis Koledžu na Državnom Univerzitetu Džordžija.
Riki Bevington ambasador Čarls Šapiro