Predsednički kandidati su
prvi put žučno raspravljali krajem septembra (73,1 milion gledalaca, treća najgledanija debata ikad), a trebalo je da imaju još jedan duel sredinom ovog meseca. Ali, Donald Tramp se zarazio kovidom-19 i kada je nestranačka Komisija za predsedničke debate odlučila da kandidati stavove sučele "na daljinu", aktuelni predsednik se povukao.
Poslednja rasprava u ovogodišnjem izbornom ciklusu održana je na Belmon Univerzitetu u Nešvilu (savezna država Tenesi). Devedesetominutni program, koji je bio podeljen u šest segmenata: borba protiv kovida-19, američka porodica, rase u Americi, klimatske promene, nacionalna bezbednost i liderstvo, vodila je novinarka NBC Njuza koja izveštava iz Bele kuće Kristen Velker. Utisak je da je ona bolje odradila posao od svog prethodnika, iako se i ovoga puta, s vremena na vreme, govorilo o ličnosti i karakternim osobinama kandidata (lažov, korumpirani političar), a samo ne o njihovim planovima za budućnost.
Sveprisutni koronavirusa provlačio se kroz čitavu
raspravu koja je tom temom i otvorena.
“Prema napravljenom matematičkom modelu, trebalo je da strada 2,2 miliona Amerikanaca. Ublažili smo procenat smrti za 85%. Vakcina će biti predstavljena za nekoliko nedelja, pobeda je iza ugla”, rekao je Donald Tramp.
Njegove navode Džo Bajden je osporio rečima da “hiljade ljudi umire svakog dana”.
“U poređenju sa Evropom, mi smo krenuli sa velikim procentom smrtnosti. Predsednik nije imao i nema plan, tragično je reagovao na sve ovo”, uzvratio je demokratski kandidat.
Upitan od Kristen Velker da potvrdi da li je vakcina zaista “pitanje nedelja” i koje kompanije koje rade na njoj, Tramp je naveo:
“Nije garantovano da su nedelje u pitanju, ali ćemo ih imati do kraja godine” i dodao da su Džonson i Džonson, Moderna i Pfajzer kompanije koje su obećale vakcine.
Džo Bajden se sa njim nije složio, predviđajući “mračnu zimu”.
“Imaćemo još 200.000 mrtvih Amerikanaca od sada pa do kraja godine. Idemo u mračnu, mračnu zimu”, naveo je Bajden dodajući da će on "osigurati da se svi podstiču da stalno nose masku”, kritikujući Trampa zbog odluke da brzo “otvori” zemlju jer „niko odgovoran za toliko smrtnih slučajeva ne bi trebalo da ostane predsednik Sjedinjenih Američkih Država“.
„Ne možemo se zaključati u podrum kao on .. on ima tu priču u vezi sa životom u podrumu“, odgovorio je Tramp.
Prema ranijim navodima direktora Nacionalne obaveštajne službe Džona Retklifa, Rusija, Kina i Iran pokušavaju da se umešaju u izbore i pribavili su neke informacije o registraciji birača u Americi.
“Svaka zemlja koja se meša u američke izbore će platiti. Rusija, Kina i Iran se mešaju i platiće za to ako budem izabran”, rekao je Džo Bajden.
Nastavak rasprave o spoljnoj politici ubrzo je doveo do pominjanja komunikacije između sina Džoa Bajdena, Huntera, i njegovih poslovnih partnera. Mediji su pokrenuli pitanja o tome šta je njegov otac znao o tim poslovima sa inostranstvom, što je Tramp pokušao da iskoristi:
"Svi
i-mejlovi... užasni i-mejlovi, novac u koji ste grabili, vi i vaša porodica. Džo, bio si potpredsednik kada se nešto od ovoga događalo", naveo je Tramp.
Bajden je odgovorio da „nikad u životu nije uzeo ni cent ni iz jednog stranog izvora“.
"Saznali smo da je ovaj predsednik platio 50 puta porez u Kini, ima tajni bankovni račun u Kini. Posluje u Kini", dodao je Bajden.
Kandidati su zatim raspravljali i o Severnoj Koreji, kinsekom i ruskom predsedniku (Bajden je jednog trenutka pomenuo i Hitlera), te utaji poreza i korupciji, a situaciju je dodatno zakomplikovala razmena mišljenja o imigraciji i minimalnoj zaradi.
„Roditelji... deca su im otrgnuta iz ruku i odvojena su. Ta deca su sama, nemaju gde da odu. To je krivično delo“, rekao je Bajden komentarišući vrlo kontroverznu politiku razdvajanja imigrantskih porodica.
Tramp je odgovorio ističući da je osnova za mnoge kontroverze na granicama u poslednje četiri godine preneta upravo iz administracije Obame i Bajdena.
"Ko je gradio kaveze, Džo?" upitao je Tramp u više navrata, kritikujući protivkandidata zbog odluke koja dozvoljava ilegalnim imigrantima da šetaju slobodno dok čekaju suđenja zbog ilegalnog ulaska u SAD.
Bajden je odgovorio da su se imigranti uglavnom pojavljivali na ročištima, što je Tramp osporio rečima: "možda oni sa manjim stepenom inteligencije".
Donald Tramp je na debati izneo da za crnu rasu u Americi “niko nije učinio više od njega, osim, možda Abrahama Linkolna”, te da je unapredio krivično pravo, stanje u zatvorima i pomagao “crne univerzitete”.
Bajden je ponovio raniju tvrdnju da u SAD “postoji institucionalni rasizam”, i da on “ima jasan plan kako da ljude oslobodi straha”.
“Niko ne treba da ide u zatvor zbog problema sa drogama, treba da ide na rehabilitaciju. Ja to nameravam da omogućim”, naveo je.
Nekoliko puta tokom rasprave Donald Tramp je pokušao da diskredituje svog sagovornika navodima da Bajden samo priča, da je imao dva podpredsednička mandata tokom kojih ništa nije uradio jer nije čovek od akcije, te da je korumpirani političar.
Moderatorka Velker je od Džoa Bajdena tražila i odgovor na pitanje da li bi povećanje minimalne zarade na 15 dolara po satu uzrokovalo dodatne probleme malim preduzećima, od kojih su mnoga teško pogođena pandemijom.
„Moraćemo i njih spasiti. Treba ih sada spasiti, ove male firme, na svakih šest jedna propada“, odgovorio je Bajden.
Tramp je mišljenja da podizanje minimalne zarade neće pomoći malim preduzećima.
“To bi trebalo da bude državna opcija, Alabama se razlikuje od Njujorka, Njujork se razlikuje od Vermonta. Svaka država je različita... Kako pomažete malim preduzećima i forsirate zarade... dokazano je šta će se dogoditi kada to učinite i ta mala preduzeća otpuste mnoge svoje zaposlene”.
"Zaslužuju minimalnu platu od 15 dolara. Sve ispod toga dovodi vas ispod nivoa siromaštva. I nema dokaza da preduzeća prestaju da posluju kada povećate minimalnu zaradu", odgovorio je Bajden.
Burno je bilo i u vezi sa klimatskim promenama i industrijom, a Džo Bajden je, “na osnovu konsultacija sa naučnicima” ocenio da ćemo po pitanju klimatskih promena “za osam do deset godina preći tačku bez povratka”.
“Imam plan za 18,6 miliona novih radnih mesta. Solarna energija i energija vetra su proizvođači najbolje plaćenih poslova u SAD u budućnosti”, kazao je Bajden i najavio “udaljavanje od fosilnih goriva”, te insistiranje na “nultoj emisiji gasova do 2025. godine”.
Trampova završna poruka odražavala je njegovu završnu poruku iz 2016. godine - da je antipolitičar i da je Bajden predugo u Vašingtonu i da nije ostvario svoje ciljeve politike.
Bajden je pozvao na jedinstvo.
"Kandidujem se kao ponosni demokrata, ali postaću američki predsednik. Ne vidim crvene i plave države. Ono što vidim su Sjedinjene Američke Države", rekao je on.
Prema portalu
realclearpolitics.com, zbirni rezultati nekoliko najpouzdanijih nacionalnih anketa sugerisali su pre noćašnjeg sučeljavanja stavova ga Džo Bajden ima 7,5 procentnih poena prednosti u odnosu na Donalda Trampa.
Do predsedničkih izbora u SAD, koje Bajden smatra „bitkom za dušu nacije“ a Tramp razmeđem između „američkog sna" i „socijalističke rupe“, ostalo je manje od dve nedelje.