Blog

Potpredsednička debata: Uglavnom disciplinovano i oštro

Uz nekoliko izuzetaka, potpredsedničke debate su kroz istoriju uglavnom podsećale na nastupe predgrupa na koncertu. Zabavne su, ali privlače mnogo manje publike od zvezda večeri. Međutim, oboljevanje Dodalda Trampa od kovida-19, te njegove (74) i godine Džoa Bajdena (77) skrenuli su dodatnu pažnju na ono što potpredsednik Pens i senatorka Haris imaju da kažu, naročito u svetlu spekulacija da bi pobednik trke mogao "pre vremena" da završi kao predsednik.
Potpredsednička debata: Uglavnom disciplinovano i oštro

Neizvesno održavanje dve preostale predsedničke debate, zakazane za 16. i 23. oktobar (po vremenu na istočnoj obali SAD) povećalo je pritisak na pratioce prvih kandidata na izbornim listama.

Prva i jedina potpredsednička debata je održana u Kingsburi sali na Univerzitetu Juta u Solt Lejk Sitiju. Razgovor od 90 minuta, tematski podeljen na devet blokova, vodila je šefica vašingtonskog biroa Ju-Es-Ej Tudej (USA Today) Suzan Pejdž.

Početkom nedelje je Komisija za predsedničke debate (CPD - nestranačka grupa koja ih organizuje) saopštila da su se čelnici oba izborna štaba složili da se na scenu postave dve pregrade od pleksiglasa između sagovornika koji su sedeli za stolovima na 3,7 metara jedno od drugog.

Prisutna malobrojna publika nosila je maske i nije ometala govornike tokom rasprave, sledeći uputstva moderatorke, a Suzan Pejdž je na početku naglasila važnost “civilizovanog razgovora” i poštovanja unapred dogovorenih i prihvaćenih pravila od strane dva štaba i dva kandidata za mesto potpredsednika SAD. 

Majk Pens (61), (hrišćanin, konzervativac i republikanac - kako baš ovim redosledom sam sebe kvalifikuje) bio je očekivano na udaru demokratkinje i senatorke afro-azijsko-američkog porekla Kamale Haris zbog ukupne situacije sa koronavirusom koji je odneo više od 210.000 života u SAD, budući da je u aktuelnoj administraciji Donalda Trampa upravo on šef radne grupe za borbu protiv kovida-19.

"Američki narod je bio svedok najvećeg neuspeha bilo koje predsedničke administracije u istoriji naše zemlje“, rekla je senatorka Haris, tvrdeći da su medicinski i ostali radnici “na frontu” (u borbi protiv koronavirusa) žrtvovani i da je “Tramp više puta umanjivao ozbiljnost virusa, obeshrabrujući ljude da nose maske". Podsetila je na više od 210 hiljada preminulih Amerikanaca i istakla da je administracija u Beloj kući znala za ozbiljnost situacije, ali da ništa nije učinila jer “nije imala plan”.

Aktuelni potpredsednik Pens je replicirao uz priznanje da je nacija tokom godine “prošla kroz izazovno vreme”, navodeći da je “predsednik Tramp stavio zdravlje Amerikanaca na prvo mesto”, da je odmah zabranio dolazak putnika iz Kine u SAD i podsetio da se Džo Bajden tome protivio. Pens je ponovio ranije tvrdnje američkog predsednika da će vakcina protiv kovida-19 biti dostupna do kraja ove godine i rekao da “pet kompanija već radi na proizvodnji desetina miliona doza vakcine”. On je prebacio protivničkoj listi da nastavlja sa “potkopavanjem poverenja Amerikanaca u vakcinu”.

Upitana hoće li primiti vakcinu ukoliko ona bude dostupna u vreme trajanja aktuelnog Trampovog mandata, senatorka Haris je odgovorila:

“Ako je doktori budu odobrili i rekli da je bezbedna hoću odmah. Ako je samo Tramp bude preporučivao, neću”.

I potpredsednik i senatorka su odbili da direktno odgovore na pitanje voditeljke o mogućnosti i protokolima preuzimanja predsedničke funkcije u slučaju da njihovi lideri, zbog godina i zdravstvenog stanja, jednog trenutka tokom mandata budu sprečeni da ga obavljaju.

Potpredsednik je više puta tokom debate napadao protivničku ekonomsku politiku, navodeći da je Bajden u više navrata rekao da će povećati poreze zaposlenim Amerikancima, koji bi potom štetili ekonomskom oporavku nacije. 

"Tramp je biznismen i neko ko stvara radna mesta. Svaka američka porodica uštedela je 2.000 dolara zbog smanjenih poreza. Džo Bajden će nam povećanjem poreza uništiti ekonomiju i predaće nas Kini. Ekonomska budućnost ove zemlje je na glasačkom listiću, a ne njena demokratija, kako Bajden kaže", naveo je Pens.

Senatorka Haris je uzvratila tvrdnjama da je istina potpuno drugačija:

“Džo brine o svim ljudima, a Tramp brine samo o bogatima i zato je smanjio poreze. Mi ćemo investirati u infrastrukturu, inovacije, obrazovanje i obnovljivu energiju. Džo veruje u nauku, a oni su izbacili nauku i klimatske promene iz rečnika”.

Harisova i Pens su se sukobili i oko Trampovog trgovinskog rata sa Kinom.

„Izgubili ste taj trgovinski rat“, rekla je senatorka, optužujući aktuelnu administraciju da je izgubila i 300.000 proizvodnih radnih mesta i gurnula farmere u bankrot.

Pens je uzvatio podsećanjem da je Bajden kao senator glasao za odobravanje trajnih normalnih trgovinskih odnosa sa Kinom, što je otvorilo put azijskom gigantu da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a potom dovelo i do eksplozije kineskog ekonomskog razvoja.

"Izgubio trgovinski rat sa Kinom? Džo Bajden ga nikada nije vodio, on je vođa navijača (cheerleader) kineske komunističke partije u poslednjih nekoliko decenija", rekao je Pens.

Potpredsednički kadidati su “razmenili vatru” i po pitanju izbora sudije u Vrhovni sud. Donald Tramp je nominovao Ejmi Koni Beret za sutkinju Vrhovnog suda, kako bi popunila mesto upražnjeno smrću Rut Bader Ginsburg. 

Osim rasprave o religijskim stavovima kadidatkinje Beret, Pens i Harisova su se raspravljali i o tome da li će se Bajdenova administracija zalagati za dodavanje mesta u Vrhovnom sudu ako republikanci uspešno potvrde mesto sutkinje Beret samo nekoliko dana uoči izbora.

„Ovo je klasičan primer, ako ne možete da pobedite po pravilima, vi ćete ih promeniti“, kazao je Pens. 

Harisova je pozvala Senat da ne žuri sa potvrđivanjem novog sudije.

"Džo i ja smo vrlo jasni: američki narod trenutno glasa. Oni bi trebali da odluče ko će služiti (u Vrhovnom sudu) celog života", kazala je senatorka, podsećajući da je Pošteni Ejb (Abraham Linkoln) 1876. godine odbio da odluči o imenovanju novog sudije u situaciji kada su izbori bili “odmah iza ćoška”.

Na debati je bilo govora i o policijskoj brutalnosti i rasnim pitanjima

Bivša državna pravobraniteljka Kalifornije u dva mandata Kamala Haris je ukazala da je crna rasa oblikovala celo američko iskustvo, koristeći u više navrata svoj lični primer, budući da je jamajčansko-indijskog porekla. Trenutno senatorka, ona je prva afroazijska Amerikanka i treća žena potpredsednička kandidatkinja na glavnoj partijskoj listi, posle Džeraldine Ferero (1984) i Sare Pejlin (2008).

"Amerika je osam minuta i 46 sekundi svedočila mučenje i ubistvo jednog čoveka kolenima naoružanog policajca. Nakon toga su usledili sponatani protesti širom zemlje, bez obzira na rasu, veru, pol. Loši policajci su loši za dobre policajce. Sprovešćemo reforme, otarasićemo se privatnih zatvora, dekriminalizovaćemo marihuanu", obećala je Kamala Haris.

Majk Pens se složio da nema opravdanja za ono što se dogodilo Džordžu Flojdu, ali ni za nerede i haos na ulicama američkih gradova.

“Vaše priče da je Amerika sistemski rasistička, a policija rasno pristrasna su uvreda za sve naše snage reda i zakona”, naveo je američki potpredsednik.

Harisova je podsetila na svoj radni CV ističući da je sudila, a da je predsednik Tramp u prvoj debati sa Džoom Bajdenom pred 70 miliona ljudi odbio da osudi bele suprematiste.

“To je deo Trampovog modela. Mi imamo potrebu za rasnom pravdom, a on je samo rekao da ima dobrih ljudi na obe strane”, navela je Harisova.

Majk Pens je prošle noći najviše ličio na svog lidera kada je odbio da se obaveže na miran prenos vlasti, poput Donalda Trampa u prvoj predsedničkoj debati. 

Na pitanje šta bi uradio ako Tramp odbije da prihvati ishod izbora, Pens je odgovorio kako “veruje da će Tramp pobediti”.
 
"Kada govorite o prihvatanju ishoda izbora, moram vam reći, senatorka, vaša stranka je provela poslednje tri i po godine pokušavajući da poništi rezultate poslednjih izbora. Neverovatno", rekao je Pens aludirajući na Trampov opoziv (impičment).

"Mislim da ćemo pobediti na ovim izborima. Predsednik Tramp i ja se svakodnevno borimo na sudovima da sprečimo Džoa Bajdena i Kamalu Haris da menjaju pravila i stvore priliku za masovnu prevaru birača. Ako budemo imali slobodne i poštene izbore, ubeđeni smo u našu pobedu“.

Na debati je još razgovarano i o kimatskim promenama, abortusu, zdravstvenoj zaštiti, odnosu prema Rusiji, oružanim snagama SAD i ratu protiv terorizma.

Kandidati za potpredsednike su generalno imali znatno “pristojniju” raspravu od njihovih lidera u prvoj predsedničkoj debati, mada su i oni nekoliko puta žestoko replicirali jedno drugom, šaljući “otrovne strelice” preko dve table pleksiglasa. 

Majk Pens je na kraju prve trećine debate “preoteo” reč Kamali Haris, da bi ga kasnije Suzan Pejdž opomenula da priča više od svoje protivkandidatkinje. Sagovornici su na isteku prvog sata debate ušli u najburniju raspravu kada su govorili o odnosima administracija prema oružanim snagama i susretima Donalda Trampa sa Vladimirom Putinom.

Ipak, bilo i razmene kurtoaznih verbalnih ljubaznosti, kao i ukazivanja rukom na drugu stranu tokom odjavnog aplauza na samom kraju debate. Upućene su i molitve da se predsednik Tramp, prva dama i svi koji su oboleli od kovida-19 što pre oporave. 

Utisak je da se Suzan Pejdž, kao moderator razgovora, bolje snašla od Krisa Volasa prošle nedelje. U njegovu odbranu, imala je i “nešto lakše” sagovornike. Iako Pejdžova nije uspevala da “krati” preduge odgovore, naročito Majka Pensa, njena pitanja su bila odlična. 

A političari kao političari, i noćas su često odgovarali na ona koja im uopšte nisu postavljena.
 
 


// Broj komentara: