Porodično blago

Рудари из Старог Трга покрај Косовске Митровице су током албанских демонстрација осамдесетих скандирали: „Трепча ради – Београд се гради“. Верујем да је тако и да је и цела Србија изграђена косовским новцем. И да се то може показати тачним у дијалогу Београда и Приштине.

Podeli ovaj članak sa:

Mеђу дроновима са заставама и новогодишњим холограмским пројекцијама на згради владе Велике Албаније, налети се и на нешто мање медијски атрактивне, али суштински битније информације којима ће се током ове године бавити Београд и Приштина у процесу дијалога који до сада подразумевао углавном уступке српске стране и непоштовање чак и оних ситнијих компромиса косовске, односно албанске стране.

У гомили наизглед небулозних и шокантних вести из онога што се још понегде назива јужном српском покрајином говори се како ће нова косовска влада тражити ратну одштету и део „блага“ бивше заједничке државе, конзуларних представништава бивше Југославије и војних објеката, враћање експоната и документације културне баштине које је Србија узела са Косова, затим повратак ремек-дела Косово филма, пензијско-инвалидског фонда косовских становника, архива…

У најнеразвијенији део некадашње државе, Брозова Југославија је улагала готово невероватна средства. Није ту ојађена само Србија, у оквиру које је се Аутономна Покрајина Косово и Метохија након устава из 1974. године налазила тек формално. Огромна средства су пристизала из економски развијених Република, Словеније пре свега и Хрватске. Приштина је тако из балканско-оријенталне касабе, са калдрмисаним блатњавим уличицама и нахереним уџерицама, за свега деценију променила лице у нешто што је заличило на град. Било је довољно пара и да се навелико мажњава али и да се гради и улаже у образовање, економију, инфраструктуру. Ишколоване су тада и цивилизацијски еманциповане генерације косовских Албанаца, масовно искорачивши из колективистичког клишеа секача дрва и продаваца семенки - каквим их већина Срба и даље стереотипно доживљава - а Косово је њиховим сународницима из матичне им изоловане и заостале енверхоџијанске Албаније изгледало као Швајцарска, па су се довијали на све могуће начине како да се докопају овог социјалистичког Елдорада.

Један тридесетпетогодишњи докторанд из Бостона јеврејског порекла, који је пре неколико година дошао на студијско путовање по Косову и Метохији, да поводом израде компаративног рада о вишевековним сукобима у свету (Паластина, Грузија и Косово), посети различита места важна за Србе и прича са њиховим представницима, прилично пометен упитао је када је изграђена већина стамбених зграда у Приштини и да ли су у њима живели и Албанци? Више него порушени надгробни споменици Јевреја на приштинског гробљу, пострадилих уз Србе као део некрофилског дивљања против свега неалбанског у годинама након рата, њега је узнемирио велики бетонски водотороњ за централно грејање на успону преко Ветерника ка Грачаници. На одговор да је већина зграда изграђена седамдесетих година са све парним утопљавањем и да су, наравно, у њима живели и Срби и Албанци, помало постиђено признао је како се током колеџа, у студенстским новинама које је уређивао, у својим колумнама залагао за интервенцију САД на Косову, поспешен између осталог и причама, односно подразумевајућим истинама о томе да Срби (Србија) држе Албанце у неподношљивим условима живљења, недостојним човековог достојанства, без струје и воде као и других елементарних потрепштина.

Пре неколико година у посету Косову дошао је и угледни борац за људска права из Јужноафричке Републике, белац који је партиципирао и пост-апартхејдовској Менделиној влади, своједобно и кандидат за Нобелову награду за мир. Слетео на аеродрому у Скопљу и дошао и он да разговара са представницима, јавним и значајним личностима из редова српске заједнице, како се то данас каже. У пратњи две Албанке у раним тридесетим, преводилице и чланице неке косовске НВО за људска права, једне са главом забрађеном хиџабом, друге сасвим модерно обучене. На куртоазно уводно питање како је путовао и како му изгледа Скопље, одговара да је лепо и изненађујуће савремено. На поменуда је град доживео катастрофалан земљотрес шездесетих након чега је средствима бивше Југославије и уз међународну помоћ и кредите подигнут практично из темеља, забрађена преводилица потврђује и додаје како су огромна средства из Трепче ишла на изградњу, и да је Скопље обновљено косовским новцем.

Рудари из Старог Трга покрај Косовске Митровице су током албанских демонстрација осамдесетих скандирали: „Трепча ради – Београд се гради“. Верујем да је тако и да је и цела Србија изграђена косовским новцем. И да се то може показати тачним у дијалогу Београда и Приштине.

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane