Osnova stranačkog sukoba u Americi zasnovana je na različitom shvatanju tri teme: ekonomskom individualizmu i ulozi vlade, rasnim i kulturnim pitanjima, kao i imigraciji, smatra Džefri M. Stounkeš, profesor emeritus političkih nauka Maksvel škole za državljanstvo i javne poslove Univerziteta Sirakjuz u državi Njujork.
Sposoban i nesposoban pojedinac
On navodi da postoje vrlo duboke razlike između demokrata i republikanaca u pogledu toga koliko je svaki pojedinac u Americi sam sposoban da uspe.
„Konzervativci veruju da možda postoji nekoliko prepreka u životu, ali ne veruju da postoji puno rasizma. Zaokupljeni su slobodom od vlasti, ne žele da im vlada kaže šta da rade. Veruju da su nejednakosti koje postoje u američkom društvu posledica različitog napora koji ljudi ulažu u svoj rad, u različitoj spremnosti na rad. Iako nalaze da su te nejednakosti možda pomalo nepravedne, smatraju da su opravdane, jer direktno odražavaju napor koji ljudi ulažu u rad. Republikanci ne vole vladine akcije, poput zakona o životnoj sredini, ne vole regulaciju poslovanja, ne vole pravila o diskriminaciji i njenu zabranu. Republikanci su veoma negativni prema nošenju maski (u borbi protiv koronavirusa), kao i prema tome da im vlada govori šta mogu, a šta ne mogu“, smatra profesor Stounkeš.
U Americi se države, pa čak i okruzi unutar samo jedne od njih, znatno razlikuju. Neki su vrlo liberalni, neki vrlo konzervativni, neki ruralni, a neki su gusto naseljeni gradovi. Svaki kandidat se zbog toga mora prilagoditi i raditi u okrugu koji vodi. Isto važi i za predsednika SAD.
Po njegovom mišljenju, liberali su veoma različiti i saosećajni sa mnogim faktorima koji uzrokuju događaje u ljudskima životima.
„Oni smatraju da rasa, pol, klasa kojoj pripadate predstavlja vrstu prilike ili prepreke sa kojom se susrećete i ima ogromnu ulogu u životu. Oni ne gledaju na nejednakosti kao na prilagođavanje ishodu, već ih posmatraju i kažu: ’Ovo je nepravedno i vlada treba da se umeša, da nešto učini, pruži veće mogućnosti’“. Jedna od najčešćih izjava koje ćete čuti od konzervativca je: ’Zaradio (zaslužio) sam svoj put i imam pravo da ostanem na njemu, a to bi trebalo da čine i drugi’. Liberali bi reagovali na to i rekli da su uzroci ishoda složeniji, da nam treba nam više empatije. Tako se stiže do prilično duboke razlike u pogledu na ljude“.
Rasni i kulturni izazovi
Republikanska stranka je uglavnom bela, a profesor Stounkeš misli da mnogo belaca ima problema sa legitimitetom ne-belaca.
„Neki su otvoreni rasisti, a neki imaju stav da nije tačno da su crnci inferiorni ili biološki ograničeni, ali oni žive u kulturi u kojoj ne rade vredno. Tako dobijate belce koji uopšte nisu naklonjeni tome da naročito pozitivno tretiraju crnce. Oni nisu neprijateljski raspoloženi, samo misle da (crnci) treba da usvoje bolje obrasce ponašanja i da će biti sve u redu“.
Profesor Džefri Stounkeš navodi da u Demokratskoj stranci ima sve više ne-belih manjina.
U periodu od nepunih 100 godina (1900-1996.) politički pejzaž u SAD se potpuno promenio. Države koje su početkom prošlog veka bile bastioni demokrata, na njegovom kraju postale su tvrda uporišta republikanaca.
„Liberali su veoma različiti po tome što imaju osećaj da postoje sistemske diskriminacije, da američko društvo i Amerika imaju problematično nasleđe jer su imali ropstvo. Imali smo segregaciju godinama. Amerika još uvek nije u potpunosti vrlo povoljna ili prijemčiva za crnce. Tako imamo suštinsku razliku i Pokret za crne živote, nerede i proteste koji su se dogodili u poslednjih nekoliko meseci. Postoji duboka razlika između načina na koji mnogi belci vide manjine i načina na koji ih liberali vide. Valja reći da nisu svi belci republikanci. Oko 60% belaca čini demokratsku stranku“, istakao je on.
Šta je i kakva je Amerika
Stounkeš smatra da postoji osnovna razlika u tome šta Amerika predstavlja ljudima.
„Za neke ljude, Amerika je bela. Ti ljudi su ovde već dugo, ljudi koji su hrišćani. Oni sebe vide kao dobre ljude, ljude koji zaista oličavaju ono što je Amerika. Za liberale, stvari stoje puno drugačije. Oni vide Ameriku kao ideju da svako ko želi vredno da radi, ko dođe ovde posvećen i spreman da sledi odgovarajuće obrasce, da može biti u Americi. Drugim rečima, Amerika bi trebala da bude otvorena za svakoga ko će slediti ovu etiku, individualizam, vredan rad, odgovornost“, objasnio je profesor.
Predsednik ne pobeđuje na nacionalnom glasanju, budući da ga bira izborni kolegijum. Sporazum o tome na nivou država davno je definistan u američkom ustavu. Države su želele moć i on im je to omogućio. Svaki predsednički kandidat vodi zasebne kampanje u svakoj državi. Njihova šira, nacionalna slika jeste važna, ali kandidati moraju osvojiti većinu u svakoj državi, koja potom donosi većinu na nivou federacije.
„Neki ljudi će gledati na imigrante i automatski pretpostaviti da nisu Amerikanci: ‘To, jednostavno, ne može biti Amerika’. A zapravo se to već dogodilo, bilo je ciklusa sličnih stvari. Došli su Irci, pa Italijani, a zatim Poljaci, i svi su tretirani kao da ne mogu biti Amerikanci. Sada njih smatraju belim Amerikancima i oni se vrlo često žale na imigrante. Konzervativci obično vide imigrante kao pretnju. Oni misle da troše (američka) dobra, misle da imaju pogrešnu kulturu, da će uništiti ono što je suština Amerike. Liberali su za imigrante daleko prijemčiviji i spremni su da ih prihvate“, zaključuje Džefri Stounkeš.
Polarizovani mediji
On smatra da su tri spora o osnovnim temama, iako sporova ima ih još, dodatno „naduvana“ u medijima.
„Ako biste naleteli na nekoga ko stalno gleda Foksove vesti, a vi gledate CNN ili MSNBC, pomislili biste da ste bili u dva različita sveta, na osnovu pretpostavki i činjenica koje mediji imaju o tome šta se događa, koliko su loši neredi, kolika je stopa kriminala, koliko ljudi zloupotrebljava socijalnu pomoć. To je potpuno drugačije. Ljudima je veoma teško da razgovaraju jedni s drugima, jer ćete započeti razgovor i shvatiti: ’Bože moj, ova osoba ima vrlo, vrlo različite činjenice od mene’. Čujem se sa sve više ljudi koji se plaše se da razgovaraju o politici, govore da će eksplodirati. Liberali gledaju CNN i MSNBC i ogorčeni su, konzervativci gledaju Foks i ogorčeni su zbog onoga što se događa. Teško je pronaći emisiju u Americi koja daje promišljen pregled obe strane jednog problema. Ono što sada imamo su polarizovani mediji“, zaključio je profesor Stounkeš svoje obraćanje novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ koji je organizovao Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) u saradnji sa Meridian Internešenal (Meridian International).
JOŠ OD ISTOG AUTORA:
Uvod u američki izborni sistem