Pogled iz dijaspore

Срби на Косову и Метохији гледају лица са српских предизборних плаката у очи. Некима од њих чак и верују. Да ли и они њих тако гледају?

Podeli ovaj članak sa:

Тек што се агонија одржавања косовских локалних избора на једвите јаде привршила, Срби на Косову и Метохији а са њима и Београд и Приштина нашли су се у још једном (пред)изборном галиматијасу. Овога пута у питању су избори за парламент Републике Србије, на којима би свој глас требало да дају исти они који ће, колико најесен најкасније, гласати, или барем моћи то да учине, и за скупштину онога што се зове Република Косово.

Грађани за које владе и у Београду и у Приштину тврде да њима припадају. Сад, ко се може снаћи у овој кафкијанској и(ли) бекетовској поставци политичке стварности и из њене слике ишчитати јасне поруке, свака му част. Ипак, сигурно је да анализа ове особене проблематике може довести макар до постављања правих питања. Оно што повезује све ове изборе за институције два система, осим што се одржавају на истој територији и међ’ истом бирачком базом, је чињеница да они увек представљају много више од пуког исказивања воље грађана. И за Београд и за Приштину они и на симболичан и на буквалан начин означавају управљање територијом на којој се одржавају, што се посебно заоштрено одражава на примеру севера Косова.

Управо због тога, а још више због унутрашње политичке и предизборне употребе, долази до реторичког препуцавања из редова другог ешалона и једне и друге стране. На поруке послате од Едите Тахири, заменице косовског премијера, да "Србија не може да организује изборе на Косову" јер"суседна земља" и даје "Споразум о нормализацији односа, постигнут у Бриселу, дефинитнивно означио крај било каквог мешања Србије у унутрашње ствари Републике Косово", одговорио је председник Одбора Скупштине Србије за КиМ Милован Дрецун речима да ће они свакако бити одржани а да "приштински званичници увек износе у јавност другачије ставове од оних договорених Бриселским споразумом када год је осетљива тема која може да доживи критику од албанске заједнице".

Овај утук на утук првенствено отвара круцијалну тему објављивања или необјављивања званичне верзије или превода интегралног Бриселског споразума, као и његовог темељнијег и стручног тумачења, око чега су, као и око многих других лако доказивих чињеница, мишљења власти и опозиције подељења, али то би требало да буде предмет једне шире и дубље анализе. Остаћемо у оквирима наших јавних знања и теме па се на питање одржавања српских парламентарних избора на КиМ вратити временски сасвим мало уназад.

Пре неких месец дана, када се ова тема први пут начела у српским медијима, "високи званичник Владе Србије је незванично изјавио", како се то овештало каже када су у питању информације плански пласиране у јавност, да ће Срби на Косову и Метохији моћи да гласају на предстојећим парламентарним изборима. Вест лепа, обрадовала готово сво Србље, па и оне сумњичаве у достигнућа Бриселског споразума. Већ дан потом стигла су тумачења ОЕБС-а, представника косовске владе и, најбитнијег чиниоца у овој причи, америчке амбасадорке у Приштини Трејси Џејкобсон, која су у начелу потврђивала ову могућност, али су упућивала на то како се траже модалитети по којима би се гласови Срба са Косова водили као "гласови из дијаспоре".

Ово је већ био својеврсни хладни туш после кога су сви којима је до Косова и Метохије стало могли осећати као Пантић (Крстимир) када је погледао испод стикера на својој заклетви. Прича о модалитетима организовања српских парламентарних избора на КиМ се наставила на том плану, па је током претходних недеља највише било речи о томе да ли ће бити стандардних бирачких места где ће косовски Срби гласати или ће у питању бити гласачки центри у којима ће се прикупљати гласови па одатле у џаковима слати "у Србију" на пребројавање. На том нивоу су и Дрецунове речи по којима је Приштини преостало "само да промени реторику", да "изборе назове скупљањем гласова", а "изборна места некаквим центрима".

И овде се дошло до већ амблематичне ситуације да делује како је важније именовање нечега од његове суштине, премда је познато и како се у називу и налази бит. Судећи по свемо до сада познатом, изабран је међумодел гласања из 2008. године, који као такав и у овом тренутку, може да се тумачи и као мала победа Београда.

Сад, да ли је у питању игра по којој би ово требало буде својеврсни реванш за претходне косовске изборе или барем привид пружања нечег сличног, отворено је питање. Занимљиво би било у том смислу упоредити понашање Приштине и Београда. Док се први оштро, макар реторички, супротстваљају одржавању српских избора на Косову, српске страна је било прилично кооперативна у подршци и одржавању косовских избора на истој територији, што ћемо такође оставити отвереним за различита тумачења. И у једној и у другој изборној причи појављује се неизбежни ОЕБС, који као, Деус екс махина, тј. као виша сила која се појављује ниоткуда, решава проблеме у овом театру апсурда.

Ако се пажљивије прочитају изјаве Едите Тахири, увиђа се да она није рекла да се српски избори, односно гласање на Косову за српски парламент не може одржати, већ да то не може спроводити Београд. ОЕБС, дакле може. Слично је било, макар у спољној форми за српску употребу, и са косовским локалним изборима на северу. Са друге стране, Дрецун отписује да ће ОЕБС тек надгледати њихову одржавање, као што су то и приштински званичници тврдили у случају косовских.

За то време, Срби на Косову и Метохији остају топовско месо у овом надгорњавању и поигравању.

Да њих неко нешто пита, одговор би био једноставан. Они би гласали искључиво на српским изборима, што је и њихова излазност на исте, у односу на косовске, до сада више пута показала. Сваки излазак на српске изборе за њих је много више од обичног гласања и баналног политичког опредељивања. Он представља и потврду, макар и замагљењу, да су и даље грађани Србије.

И гледају лица са предизборних плаката у очи. Некима од њих чак и верују. Да ли и они њих тако гледају? 

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane