Blog

Pismo Editi Tahiri

Ljuta sam
Pismo Editi Tahiri

Poštovana Edita!

Pišem Vam ovo pismo kao žena,žena majka majci. Moja ćerka je rodjena u Srbiji i na Kosovo i Metohiju se doselila 2000 godine,tada je imala 10 godina. Sada ima 26 godina. Studira u jednom gradu u Srbiji.Nije želela da bude državljanin Kosova te nema kosovsku ličnu kartu. Zbog Vaše i odluke Vaše Vlade ne može da dodje na uskršnji praznik kući kome se svi radujemo. Rat nas je jednom već razdvojio,ali sada u miru zbog vaših odluka opet ne možemo da budemo porodica.

Srpski predsednici i premijeri bez obzira kog političkog režima nikada nikome nisu branili ulazak u zemlju Srbiju,čak ni u doba ratova. Bar ja nisam čula. Da jesu da budem ironična sigurno bi o tome rasravljao Hag.

I ne znam otkud toliko ljutnje zbog dolaska i delovanja političara iz Srbije. Pa ovde na Kosovo su dolazili i delovali politički i ljudi iz Tirane pa i iz Turske. Ovde se slavi dan zastave Albanije a možda još i neki albanski praznici. Kosovo sa zvezdicom za mene a bez iste za vas je mlad politički,kulturni pa ako hoćete i državni entitet koji traga za svojim indetitetom. I sva različitost koja može da bude prednost kod vas se izokrenula i obrnula i postala smetnja da razvijate jedno normalno društvo koje je u stanju da uvaži sve i zadovolji svačije interese.

I još nešto paradoksima ovo Kosovske vlade nema kraja. Govorite o administartivnim prelazima kao granicama,a na istim ne koristite medjunarodni naziv Vaše zemlje koji je priznat. Moja lična karta je ništavna jer ju je izdala Republika Kosova bez zvezdice. Izdata je od strane države koja ne postoji kao subjekt medjunarodnog prava. O tome možemo još polemisati,ali ako niste sami sebi jesna gde i kako vidite Kosovo,omogućite bar njegovim gradjanima pravoslavne veroispovesti da proslave Uskrs zajedno

 


// Broj komentara: