Blog

Petnica i rijaliti

Nigde do kraja svoja, nigde do kraja prihvaćena, svake odluke i stava se boji. Da li ostaje ili da ide, bez obzira da li je ovde ili tamo. Sebe pronalazi kroz umetnost, učenje.
Petnica i rijaliti

Ovaj post je o jednoj devojci. Ona je četvrta godina srednje škole, pohađa školu u Petnici i uporedo završava muzičku školu.

I nju je, kao i mnoge, dotakla politika, rat i sudbina. Sa porodicom se 1999. godine iseljava u Srbiju, a 2004. se sa majkom, koja radi ovde, vraća na KiM. Nigde do kraja svoja, nigde do kraja prihvaćena, svake odluke i stava se boji. Da li ostaje ili da ide, bez obzira da li je ovde ili tamo. Sebe pronalazi kroz umetnost, učenje. Željna novih saznanja, ali i mesta gde su svi sa raznih strana, gde je svako poseban, ali imaju nešto zajedničko što ih smešta na isto mesto pod jednakim uslovima, prijavljuje se u Petnicu.

Od 891 kandidata samo je jedan sa KiM. To je ona. Početkom drugog polugodišta, pošto je napunila 18 godina, mora da izvadi ličnu kartu. Prebivalište je u Srbiji, jer su ovde podstanari i dok prođe svima nam poznatu proceduru oko provere mesta stanovanja, nije dolazila u školu tri nedelje, na to se nadovezala još jedna nedelja boravka u Petnici i nastao je problem.

Problem su napravali njeni školski drugovi, javno su ustali protiv nje i tražili da snosi posledice zbog svojih izostanaka. Do učenika su došle informacije od lica koje oni doživljavaju kao autoritete, pa nisu ni proveravali to što su saznali (ko da pa neko razvija kritičko mišljenje u Srbiji).

Na taj način su dovedeni u višestruku zabludu:

- "Ko ima više od jedne trećine izostanaka ide na razredni ispit" - nije tačno. Zakon o srednjoj školi kaže da učenik koji izostane sa nastave u zakonom predviđenom obimu, a OCENJIVANJEM se utvrdi da nije realizovao propisane nivoe znanja za svaki predmet posebno, upućuje se na razredni ispit. Znači, učenik ide na razredni ispit iz nekog predmeta tek ako ocenjivanjem predmetni nastavnik utvrdi da nije postigao propisan nivo znanja.

- "Škola preporučuje učenika za Petnicu"- nije tačno. Na zvaničnom sajtu Petnice možete dobiti sve informacije vezane za konkurs koji raspisuje ova škola, uslove učešća, šta treba dostaviti, a možete da preuzmete i aplikacioni formular. Škola samo potpisuje jedan kvadratić, da je saglasna da konkursni kandidat, ukoliko bude primljen, pohađa nastavu ove škole i da će opravdati izostanke.

- "Učenik koji ima puno izostanaka ne može da odgovara jer nije bio na predavanjima"- e, veću glupost nisam čula! Jeste li čuli da je neko završio školu, a da je bio prisutan svim predavanjima, ili da je prilikom odogovaranja bio pošteđen lekcija koje nije slušao na času.

Bilo kako bilo, pošto se radi o pitanjima iz moje struke, a vezana za školsko zakonodavstvo, uz dogovor sa razrednim starešinom odem u njen razred da pojasnim neke stvari.

Bolje da nisam otišla. Nakon pet minuta to je ličilo na rijaliti. Kompetentna sam da ovo tvrdim. Sem "Survajvera" do septembra 2015. nisam pratila nijedan rijaliti. Tada sam bila opterećena poslom, a i komp mi se pokvario, pa rekoh "da pogledam rijaliti koji je počinjao", a i da formiram svoje mišljenje o ovom fenomenu koji je sve češće bio predmet polemike u javnosti.

Da se vratim na čas. Grupica drugarica je žestoko napala devojku iz priče poluinformacijama i kvazi-istinama. Cilj je bio da se ista degradira, umanji, ponizi, ali je postojala i želja da se ona kazni. Najviše ih je interesovala kazna koja će da se primeni. Na moje pitanje da u odeljenju ima učenika koji ima samo 17 izostanaka manje, a ima i onog sa više izostanaka, i da li treba i prema njima škola da preduzima mere, odgovor je bio ne. U toku cele ove diskusije niko nije nikog slušao, menjali su mesta na kojima sede, došaptavali se, podgurivali, pravili grimase, nameštali frizure i uopšte ih nije intersovalo ni pravo, ni sudbina, ni život, ni izbor, ni njihovi lični izostanci ili poklonjene ocene. Cilj je bio samo da se ona izbaci ili bar da joj se nešto loše dogodi.

Opet je onu vaspitnu komponentu obrazovnog rada nadjačalo kućno vaspitanje, a Petnicu je pobedio rijaliti. A ja, mene je pobedio Marić.

Nešto kasnije, dok sam se vraćala iz trafike, srela sam "grupu glasnih drugarica". Bilo je 10.00 časova i pitala sam ih gde idu. Nehajno, preko ramena, su mi dobacile da više nemaju nastavu. Kada sam ušla u školu, čas je počinjao. Njemu je uredno prisustvovala devojka koja ide u Petnicu.


// Broj komentara: