Blog

Oprosti im oče

...ja ne mogu i neću
Oprosti im oče

Jeste li gledali tv dnevnik na RTS-u 1 u 19 i 30?

Ima jedna scena ispred hrama Hrista spasa u Prištini. Iz nedovrsenog hrama izlazi čovek i zatvara svoj šlic. U pozadini spiker govori da su ovaj hram demonstranti pretvorili u javni WC dok pokušavaju da nateraju ovu jadnu, nesposobnu vladu da ne donese zakon kojim bi se realizovao Briselski sporazum u delu koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština. Kakva vlada takva im i policija - jadna i nesposobna, pa pogodićete gleda šta se dešava u hramu i ne preduzima ništa.

Ja možda ne spadam u one pravoslavce koji poste, a i uključujem mašinu kad je crveno slovo, možda sam nekad i plela nedeljom, ali...

Pravoslavlje je moje biće, opredeljuje me, definiše i čini to što jesam. U tom hramu sa dnevnika ja sam krštena, tu su krštena i moja deca, tu sahranjujem svoje voljene, taj hram sam ja.

I mogu da shvatim kad me u naletu mržnje i rata ruše i pale razne vojske, razne politike i vremena. Mogu da shvatim i snimanje spota ipak je hram upotrebljen u umetničke svrhe, ali ovo ne mogu i neću da prihvatim i da ćutim.

I da vas pitam nešto da li se vi osećate kao gradjani takve države? Ja ne, a verujem ni vi. I šta sad’?

Hajde da se odreknemo njihovog državljanstva, pocepajte ekstrate, spalite lične karte. Kako će da funkcionišemo? Tako što će u Briselu na Svetog Savu dogovoriti izgled ličnih dokumenata za sve stanovnike Kosova kojem isti ne priznaju državnost.

Uostalom državljanstvo je LIČNA veza izmedju gradjana i države, a Kosovo na ovaj način i ovakvo nikada ne može biti moja država niti ja njen državljanin


// Broj komentara: