Obrnuta pedagogija

Vršnjačko nasilje, aktuelna i neiscrpna tema. Što je više propisa, pravilnika, opisa nabrajanja vrste nasilja: fizičko, psihičko, socijalno, seksualno; to je sve veći broj povređene dece, ljutih roditelja.

Podeli ovaj članak sa:

Ovo je priča o nasilju koje dolazi od razrednog starešine sa aspekta "autoriteta, ispravnosti i iskrivljene slike stvarnosti ili neprepoznavanja nasilja. Ili, jednostavno, gluposti, nekompetentnosti, površnosti sa aspekta mediokriteta, koji je ujedno i pobornik mimikrije.

Najpre da se dogovorimo oko nekih pojmova. Kada su dva deteta u sukobu to je konflikt i treba ih naučiti kako da prepoznaju situacije koje dovode do konflikta i naučiti ih da reše problem nenasilnim putem.

Svaki roditelj se iks puta nalazio u toj situaciji, kada se, recimo posvađaju njegova dva deteta. Onda ih roditelji podučavaju, vaspitavaju, pokušavaju da im usade neke vrednosti i ukažu na neke stvari sa kojima će kasnije morati samostalno da se bore.

Sigurno ih, bar većina roditelja, ne savetuje da nastave svađu ili da je reše tučom, niti kažu "ti si starije dete i uvek, ali baš uvek, si upravu i stoga ću ti prepustiti ulogu roditelja, pa ti, iako nezreo, vaspitavaj malo ovog mlađeg". A mlađe se i ne pita, niti je bitno šta ima da kaže, ima da sluša i tačka. Malo me mrzi da se još pored silnih obaveza bavim i vaspitavanjem.

Nasilje je kad dvoje ili više dece malteretira jedno dete ili kad jedno ili više dece kontinuirano i sistematski, svakodnevno, u dužem vremenskom periodu, maltretira nekog na bilo od kojih pobrojanih načina ili kombinacijom više načina.

Stara pedagogija se zasnivala na principu "batina je iz raja izašla", pa je sastavni deo učionice, pored krede i table, bio i štap (kako su to bila dobra vremena i znalo se neko poštovanje).

Ali, zabraniše tako neophodno nastavno sredstvo. Onda se prešlo isključivo na vređanje i omalovažavanje, gde žrtva stoji, pedagog vaspitava, a ostala deca se smeju, nesvesna da će doći i njihov red.

E, onda se "neko pametan" setio da i to zabrani.

E, pa, neće moći tako. Nisam ja džabe završila fakultet da mi neko "soli pamet", dovoljno sam inteligentna da vaše propise okrenem protiv vas. Usput, to što je žrtva dete - nema veze. Deca su jaka, svašta oni mogu da pretrpe i prežive. Ako ne mogu, onda su nevaspitana ili razmažena.

Tako su onu proteranu batinu izvukli iz pakla i gurnuli je u ruke deci.

U skoro svakom odeljnju ima deteta koje je drugačije, koje štrči ili se razlikuje, koje se stalno nešto buni, ili galami, ili je neposlušno, treba mu 100 puta ponoviti... Pitanje je kako ga naterati da sluša i bude kao i svi. Nema individualnosti, niti je treba podsticati, jer je to naporno, samo oponašanje u cilju mimikrije društva. Evo jednostavnog recepta jedne razredne:

Čim je drugačije i štrči, neka deca koja tek treba da se nauče toleranciji, prihvatanju različitosti, a koja to nisu u stanju, zbog svog vaspitanja ili zbog neposedovanja intelektualnog i emocionalnog kapaciteta da to prihvate, ili zato što im niko to nije rekao ili pokazao kako, ulaze u konflikt sa ovim što štrči. Razredni to jedva dočeka jer je našao ko će da disciplinuje umesto njega. Evo kako to postiže:

1. Nikako ne ići ne seminare i slične gluposti, šta će to meni kad sam ja završila fakultet. Od mene je dosta. I nema veze što ja se ne menjam i što 20 godina predajem jedno te isto. Dobro, društvo se menja, ali ja imam iskustvo.

2. Srednja škola nije obavezna. Bez obzira na strategiju Ministarstva prosvete o sprečavanju ranog napuštanja školovanja i osnovnom principu zakona o učenju tokom celog života. To se ne važi. Važi samo ova prva rečenica koja ni u jednom zakonu nije napisana.

3. Otvoreno stati na stranu dece koja u ime i za račun razredne discipliniju. "E pa, vala, u mom odeljenju neće niko da štrči, svi ima da budu k’o jedan".

4. Ovome što štrči, njemu otvoreno pred svima u razredu reći da laže, da ni ono nije cvećka i svaki put pobrojati sve greške koje je napravilo, a koje nesposoban razredni nije bio u stanju da reši.

5. Otvoreno ga deklarisati kao krivca i problem u odeljenju (valjda se to dete sve vreme raspravlja samo sa sobom). Ako je dobilo udarac, onda je samo gurnuto, a ako je uzvratilo udarac, onda je nasilnik i opasno je narušilo zdravlje druga ili drugarice, što je utvrdio razreni starešina odokativnom metodom.

Setite se priče Alekse iz Niša koji se ubio zbog vršnjačkog nasilja, a razredna je rekla da je on bio nestašno dete i da je i on zadirkivao (drugu decu).

Zato, roditelji, ako imate takvog razrednog starešinu, obratite se direktoru, psihologu ili pedagogu škole. Ako svi veruju razrednom starešini, a vi znate da vam dete pati, verujte detetu. Ispišite ga iz škole, neka ponavlja, neka promeni razred i razrednog starešinu.

Psihopatu je nemoguće pobediti. BEŽITE!

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane