Blog

"Ništa bez ljudi"

Slabljenjem institucija jača moć pojedinaca, stvara se kult ličnosti i široko otvaraju vrata korupciji.

Čitajući novine...

Direktor bolnice u Nišu moli sve da ne vrše pritisak kako bi mogao da zaposli najboljeg lekara po raspisanom konkursu. Stranačko zapošljavanje je dovelo do urušavanja institucije konkursa. Konkurs predstavlja javni poziv svim licima koja ispunjavaju uslove. U toku života i školovanja boriš se za uspeh, paziš šta radiš, šta objavljuješ na fb. ne kompromituješ se bahatim ponašanjem, vožnjom, tučama, huliganstvom, učestvovanjem u raznim rijalitima sumnjivog kvaliteta uz gotovo uvek odsustvo morala, a sve u cilju da možeš da radiš odgovoran javan posao za čije plaćanje se oporezuju građani (zanatlije, zemljoradnici, rudari...).

Ali ako se pogledaju službenici na pojedinim pozicijama sve ovo ne važi. Konkurs postaje javni poziv političkim subjektima da delegiraju "svoje" - pa citiram iz jednog članka visokog državnog službenika "iako ne ispunjavaju uslove ima da ih primiš".

Pored urušavanja institucije konkursa, urušava se i institucija direktora, rukovodioca, funkcionera. Pa ukoliko se želi da se zadrži pozicija, biraju se pomenuti kandidadati, ali onda nestaje odgovornost za rezultate jer su izabrana lica nametnuta.

Šta se dešava. Ambiciozni i profesionalni odlaze u inostranstvo, a ljudi na pozicijama nikada ne podnose ostavke ma šta da se desi i koliki god da je pritisak društvene javnosti.

Idemo dalje. Institucija zaštitnika prava građana. Institucija kao svojevrstan kontrolor javne vlasti i ujedno granica moći vlasti umesto da se jača, političkim sredstvima se slabi, a jača moć vlasti. Urušavanjem ove institucije, građani počinju da se osećaju neslobodno i dobijaju svest da ne postoji mogućnost profesionalnog napredovanja na svim poljima, a ne samo onim koji su usko vezani za politiku, ako nisi blizak vlasti.

Posledica: Ako hoćeš da profesionalno napreduješ učlanjuješ se u političku stranaku i to ne po opredeljenju, nego radi lične koristi. E sada dolazimo do Faustovskog ustupka izabranog "koji duguje", duguje za svoju poziciju, pa je pitanje u kolikoj meri radi profesionalno.

Dolazimo do sudova - skoro jedina instance gde građani mogu da traže pravdu. Ali Ustavni sud na mnoge zahteve građana ili političkih grupa uopšte ne daje odgovore. Tako još uvek nema odgovora Ustavnog suda da li je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom RS, niti ima odogovora da li je smanjenja penzija u skladu sa Ustavom. Pa šta reći o zastarevanju slučajeva koji ne bi smeli da zastare, kao npr. "gazda Jezda", ili još uvek ne znamo epilog suđenju Miškoviću.

Posledice - građani se osećaju nemoćno, a pravda je nedostižna te se ne okreću zakonu i pravu nego "onome ko može da im završi pos’o" - ništa bez ljudi što kažu naše komšije Albanci.

Dokle god se ne izgrade institucije nema ni investicija, niti nam može biti bolje, možda smo trenutno zadovoljili jednu svoju potrebu, ali nismo izgradili državu sa jasnim pravilima koja se poštuju i gde se očekivano ponašanje prepoznaje i vrednuje na isti objektivni način, bez obzira na ličnost ili političku pripadnost onog koji vrednuje.

 


// Broj komentara: