Nismo znali pa smo ćutali - sada znamo, a ćutimo

Vratite nam komentare

Podeli ovaj članak sa:

"Država je sve, a pojedinac ništa"- geslo svih totalitarnih političkih sistema, fašizma, staljinizma, komunizma... U komunističkom političkom sistemu, vlada jedna partija, jedna ideja, jedna misao.Naša zemlja je prolazila kroz ovaj sistem od 1945 do 1990 godine. Ta vladajuća ideja i politika je jedino bila dostupna građanima i oni su svoje stavove i mišljenja uobličavali shodno informacijama kojima su raspolagali.Tada je bilo radničko samoupravljanje,pa su radnici mogli do mile volje da kritikuju svoje šefove,direktore. Ali, za kritiku nosioca državne i političke vlasti išlo se u zatvor. Druga mogućnost je bila da odeš u inostranstvo i postaneš disident.

Desile su se devedesete i javlja se politički pluralizam. Više partija,ideja i programa. Otvaraju se vrata da ne samo da možeš da misliš drugojačije, već to možeš i institucionalno putem političke stranke da izraziš. Možeš da zagovaraš svoju ideju i da kritikuješ ideje i postupke političkih neistomišljenika. Ovde se misli na politiku u jednom širem društveno-filozofskom smislu, polazeci od Aristotolove ideje da je čovek "zoon politikon". Otvorila su se vrata pluralizmu. To je trajalo kratko jer su se desili ratovi, a u ratu niko nije slobodan. Tada je primarna egzistencija.

2000 godine desile su se demokrate. Ideje evropskih država i EU nalaze prostora u našem društvu i politici. Počinje da jača civilno društvo. Jačina države se meri kroz slobodu i sreću pojedinca. Svi nosioci javnih funkcija, svi korisnici budžeta su pod lupom javnosti. Donosi se set zakona koji omogućava kontrolu građana i formiranje javnog mnjenja. Donosi se zakon o dostupnosti javnih informacija.

2008. svetska ekonomska kriza. Država postaje glavnni poslodavac. Stranke na političkoj sceni istupaju manje više sa istim programima (razlikuju se samo po metodama političkog delovanja). Građani se nalaze u odnosu ekonomske zavisnosti od države.

I opet država postaje sve, a pojedinac ništa. Ćutanje. Čak se i mediji nalaze u odnosu zavisnosti, otuda i oni su neslobodni. Građanima su ostali samo komentari i lažni profili. Nikako se ne zalažem za uvredljive komentare, ali ih prihvatam kao izraz besa, frustracije i nemoći. Govor mržnje u svakom obliku osuđujem i podržavam da se takvi komentari brišu, a njihovim autorima blokira nalog, jer naterati ljude da korektno govore je početak brisanja mržnje.

Ali, vratite komentare, da mogu da olakšam dušu.

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane