Nestalo Novorođenče

Слова Missing-a обојена су бојама гарежи испод које понегде просијава пригушено злато. Не знам да ли ће она мењати свој изглед. О новoм имиџу Nеwborn-a не смем ни да мислим.

Podeli ovaj članak sa:

На споменику "Њуборн", илити "Новорођенче" на слободнијем српском преводу, заправо инсталацији направљеној од латиничних слова сложених у одговарајућу реч у њеној енглеској транскрипцији "Newborn", постављеном испред центра "Боро и Рамиз" у Приштини подно ногу команданта Адема Јашарија чија се реденицима опасана и наоружана фигура по подобију налик на неког четника из Булајићевих филмова херојски истиче на центалном стубу овог монументалног социјалистичког здања подигнутог у славу братства и јединста Албанаца и Срба, најпре су се налазили потписи. Свако ко је желео да искаже своју срећу и усхићење самооглашеном независношћу Косова без Метохије, могао се ту потписати бирајући себи драго слово и уписати тиме у историју оснивања косовске државности. Рекло би се једно надасве симпатично и бебећи невино исказивање исконске жеље за независношћу и слободом косовских Албанаца након "вековног колонијалног ропства под Србима", како то једаред изрече Хашим Тачи, иначе један од првих потписника. И то без обавезе етничке припадности албанској заједници те је тако то међу последњима - мислим што се тиче Албанаца а вероватно међ првим Србима - учинио и београдски новинар Петар Луковић све се поносно усликавајући са својом пратњом из косовске владе и качећи урамљене фотографије на зидове сајта својих Е-новина, указујући непросвећенима на своју грађанску толерантност, отвореност и ширину, све трасирајући својим храбрим гестом пут и другим сународницима у процесу напредног суочавања са прошлошћу, садашњошћу и будућношћу.

Неколико година касније ови потписи су прекречени заставама земаља које су признале косовску независност. Поред црногорског, истицали су се и барјаци неких других држава. Прегурала, брајко, цифра стотку земаља диљем глоба, па је ред да се то и покаже. Овај чин означио је нову, дипломатску фазу у развоју косовске државности. Логично, након исказане жеље мноштва појединаца окупљеног у колективитет са јасно формулисаним захтевом, долази до његовог признавања од стране демократског, цивилизованог света. (Не правим никакве аналогије, ако сте На-то мислили.) Недавно, тијеком шесте обљетнице самопроглашења самосталности и почасног дефилеа формације израсле из Ослободилачке војске Косова са мандатом за борбу против временских непогода, некада познате као Косовски заштитни корпус а након самозадовољења независношћу преименованих у Косовске безбедносне снаге, Новорођенче је поново променило имиџ. Хоће то са годинама. Овога пута је, у сазвучју са Тачијевим најавима прерастања Снага у праву Војску, у питању милитари стајл а ничим изазвана слова су добила маскирна СМБ руха различитих армија уоквирених службовањем у КФОР-у. Не знам сад ко је и по ком принципу бирао које ће писмено оденути коју униформу, да ли је Н или можда W у немачкој ратној спреми, примера тек ради, али Новорођенче дефинитивно сада изгледа знатно робусније. И ич не ферма демарше из Канцеларије за Косово и Метохију и директора Вулина који је макар до Ђурђевдана одложио своје "Миле Драгић" радно одело. Ни Николићеву најаву нове скупштинске резолуције сходне новим околностима на терену. Мислим на вековним српским просторима.

За по време, у преосталим трањама тог српског простора познатим нашироко као енклаве (што ме асоцира на баклаве!), овога пута грачаничке, ничу неки други споменици, пардон, инсталације. Уметник Горан Стојчетовић, ликовни војвода неформалне уметничке групације косовскометохијских стваралаца назване Наводно oслободилачки покрет "Доста" (чуће се још о томе НОП-у) испред Дома културе у Грачаници поставио је, као својеврстан одговор све агресивнијем Новорођенчету, инсталацију "Мисинг" састављену од слова потребних за формирање ове енглеске речи, на којима се налазе фотографије више од 1.400 несталих и убијених Срба и неалбанаца. У договору са српским удружењима несталих, Стојчетовић је желео, између осталог, да укаже на нерешавање проблема злочина над Србима, на њихово пренебегавање и гурање у страну као нежељених усред весеља поводом добијања неовисности. Породицама несталих и убијених, ни оснивање новог суда или огранка косовског, са седиштем коекуде, дал у Бриселу дал у Приштини, ништа више не улива поверење. Овим уметничким чином, они су барем скренули пажњу на свој проблем и своје постојање. А добили су и позив из Италије да се реплика ове инсталације постави у Венецији и касније обиђе још девет градова на Апенинима. Можда ће неко рећи да је мало, али то је скоро највише што смо учинили до сада.

А слова енглеског превода "Несталих" обојена су бојама гарежи након спаљивања кућа и цркава, испод које понегде просијава пригушено злато. Не знам да ли ће она мењати свој изглед. У сваком случају тешко да могу то учинити а да порука буде теже опомињућа од ове. А o новoм имиџу Новорођенчета не смем ни да мислим.

 

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane