Ne, naprotiv!

Између Албаније и Косова одлуком двеју влада, мислим на оне у Тирани и Приштини, пе-де-ве је међусобно укинут, па Тирана нема попут Београда проблема у трговини са јужним делом Србије.

Podeli ovaj članak sa:

Првог дана ступања на снагу уредбе Владе Републике Србије о промењеном времену рада запослених у јавној администрацији, према којој бирократски маљчици своје дневне активности убудуће имају започињати сабајле од седам и по наместо дасадашњих осам часова, новинари једне од телевизија са националнм фреквенцијом (не и нужно истоветном уређивачком политиком) заузели су бусују испред улаза у једну од државних институција. "Не, напротив!", гласио је одговор средовечне службенице на питање пада ли им тешко овај промењени режим рада. За њом је уследио истоветни одговор нешто времешнијег господина а за њиме наредни чиновник нешто другачијег физичког обличја... Без гласа против! Ама ниједан опортуниста и мрзитељ раног устајања попут мене! Све го полетни активиста раноралац.

Какве све ово везе са Косовом а и Метохијом има, питаћете се. Осим што се бивши министар без портфеља сада домогао онога у земљи приправљеној за смањивања плата, пензија и масовна отпуштања славодобитног за рад и социјалу а остао без Канцеларије за Косово и Метохију. Па сада уместо образлагања ваљаности Бриселског споразума објашњава ползу ове подједнако круцијалне владине одлуке корисношћу по рехабилитацију запостављене институције породичног ручка. И место униформисан Марковим буздованом витла по екранима мамином кутлачом у цивилном оделу. И није неки избор, рекло би се. То му дође сад као са социјалним порфељом а без Косова, уместо за Косово а без социјалног портфеља. Луз-луз варијанта, мада му оно прво свакако дође некако епскије. Но њему је лично можда овако и паметнија да не прође као Коштуница по цензусу са својом политиком блоковске неутралности.

Него, вратимо се суштинској вези. Рецимо, она се може наћи у томе што је случај чиновничког јутрења потпуно гурнуо у други, а пре ће бити пети-шести јавни план питање Косова и Метохије и још једном приказао недостатак куражи прекобројно ухлебљених граждана Србије којима је сигурна вечера далеко важнија од свих других вредности у овоземаљскоме битисању. Паштета изнад онога свијета! То је ваљда и мерило свих нас, мерило модерног човека.

За време ове ранораличке србијанске револуције, на Косову и Метохији дешава се много тога од суштинске важности по будућност јужне, српске, покрајине. Ево, припрема се доношење закона о Оружаним снагама Косова којег ће да изгласа нови парламент у коме више неће бити резервисаних већ само гарантованих места за Србе. Можда није довољно јасно ово о чему пишем? Дајем све своје деонице Трепче ономе ко ми одговори у чему је разлика између гарантованих и резервисаних места за мањине у косовском парламенту. Ја то овога пута нећу објашњавати. Овај текст пишем за оне који то већ знају или ће показати макар занимање да сами сазнају. И толико о националним медијима који ову тему прате у минутама од уводне шпице све удаљенијем блоку дневних вести. И џаба министар спољни који не зна енглески па да га цео свет разуме на чистом српском објашњава страним дипломатама да Србија никада неће признати Косово. Његове речи су у насловима вести али не знамо шта је преводилица пренела кору. Можда је бритки смисао његових речи изгубљен у преводу?

Добробити Бриселског споразума за сада показују значајне ефекте на терену. Домови здравља и болнице у српским срединама на Косову и Метохији већ месецима немају лекове. Разлог: почетак наплате косовског пе-де-ве-а на интегрисано управљаним административним прелазима које неки зову и граничним. Због чега би лекови за Србе на Косову и Метохији били знатно скупљи него у другим деловима Србије. Пре неких месец дана престала је и дистрибуција београдске штампе јужно од Ибра. Разлог исти. Срећом или несрећом, тиражи мали па држави није било тешко да одреши кесу и овај проблем привидно реши. Можда је дигресија рећи да је пе-де-ве између Албаније и Косова одлуком двеју влада, мислим на оне у Тирани и Приштини, међусобно укинут. Па Тирана нема попут Београда проблема у трговини са јужним делом Србије. О благодетима које нам је још одраније донео Борко Првоспоразумни у виду наплате осигурања и обавезног документовања деце приликом прелажења прелаза и богаза не вреди више ни трошити речи. На то смо се већ навикли па више и не примећујемо.

Можемо и нешто личније. Мој пријатељ има ћерку која завршава осми разред Основне школе "Свети Сава" у Косовској, пардон, Северној Митровици. Она, као и још троје њених другара из одељења, иначе најбољих ђака истог, наставиће своје образовање у некој од београдских гимназија. Разлог: неизесност око тога по ком плану и програму и у ком образовном систему ће убудуће бити организована настава за српску децу на Косову и Метохији. И не само деца, ни запослени у здравству, администрацији, правосуђу и иним српским институцијама појма немају како ће изгледати њихова блиска будућност и након 14 година од краја рата планирају одступну породичну стратегију.

И џаба им што Уставни суд Србије проглашава редом одредбе Бриселског споразума као неуставне. И о интегрисаном управљању прелазима, и о матичним књигама, и о катастру и о признавању диплома... Уосталом, ако су одредбе Бриселског споразума неуставне, променићемо Устав. Ваљда се зна шта је старије.

Не могу и не желим бити критизерски лицемер који ће Бриселски споразум посматрати без упитаности шта је и да ли је банкротирана, економски, политички и војно уништена Србија и могла више урадити. Верујем да јесте, а можда и није. Али ми елементарна спознајна моћ, остаци логике и морала налажу да не могу затварати очи пред стварношћу и говорити како је он добар по Србе, макар они били и косовскометохијски. Зато ћу вам, размишљајући о сутрашњем ручку, на питање да ли ми Бриселски споразум тешко пада без двоумљења одговорити: "Не, напротив!"

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane