Generacije rođene u SAD između 1928. i 1945. godine (Tiha generacija) su bile izložene velikoj depresiji i Drugom svetskom ratu koji su na njih značajno uticali. Generacijom Bejbi-bumera smatraju se rođeni između 1946. i 1964. godine, a zatim sledi Generacija X rođena između 1965. i 1980. Kada se govori i piše o glasanju mladih u Americi, misli se na Milenijalce i Generaciju Z.
Milenijalci trenutno imaju između 23 i 38 godina, to su pojedinci rođeni između 1981. i 1996. godine. U Generaciju Z spadaju rođeni posle 1997, sa 22 ili više godina života. O njima još uvek nema mnogo naučnih studija, u akademskim krugovima se tek kreće sa njihovim izradama. Definicije generacijskih kategorija smatraju se mešavinom zaključaka koji se izvode na osnovu nauke i umetnosti. Osnovna pretpostavka je da pojedinci rođeni i odrasli tokom sličnog vremenskog perioda imaju sličan stav ili osećaj angažovanosti, te da na sličan način učestvuju i u političkom životu.
Razlog zbog kojeg su, sa političkog stanovišta, ljudi ovog životnog doba važni je činjenica da ih u Sjedinjenim Državama ima mnogo. Procenjuje se da 88 miliona ljudi čine Milenijalci ili pripadnici Generacije Z. Dakle, samo zahvaljujući veličini populacije, mlađi punoletnici mogu imati značajan uticaj na politički proces.
PROČITAJTE JOŠ: Fleksibilnost američkog Ustava i onemogućavanje tiranije
Milenijalci u SAD ne osećaju institucionalnu lojalnost na način na koji su je osećale prethodne generacije i to se odnosi na sve vrste institucija, bilo da su to verske, tradicionalne bračne institucije ili korporativni savezi. To se, takođe, odnosi i na politiku jer su mlađi punoletnici manje skloni da se identifikuju sa jednom ili drugom vodećom političkom partijom, pa je veća verovatnoća da će se proglasiti neopredeljenim.
Kada je ideologija u pitanju, mladi trenutno “naginju” mnogo više levo nego desno. Uglavnom se identifikuju kao napredni i distanciraju se od konzervativnih stavova. Međutim, iako se mlađi punoletnici mogu poistovetiti sa jednom ili drugom ideologijom, to se ne prevodi uvek u političko učešće. Tako je 2016. puno mladih podržavalo kandidaturu Bernija Sandersa. Međutim, on nije dobio nominaciju, pošto je to uspelo Hilari Klinton. Brojni savetnici u demokratskoj kampanji su pretpostavili da će mladi automatski glasati za Klintonovu, što se nije dogodilo, pa “prirodno” nije prevedeno u znak podrške političkoj stranci.
Milenijalci i pripadnici Generacije Z spadaju u etnički i rasno najraznovrsnije generacije u američkoj istoriji. Njihovi pripadnici imaju sasvim drugačiji pogled na svet od prethodnika. Milenijalci i ljudi iz Generacije Z u Sjedinjenim Državama su uglavnom visoko obrazovani. U trenutnoj fazi svog života imaju više obrazovanja nego što su ga, u istim godinama, imale prethodne generacije.
Ali, uprkos visokom obrazovanju, suočeni su sa značajnim ekonomskim izazovima. Velika recesija je dramatično uticala na Milenijalce kao fenomen od kojeg se nikada nisu potpuno oporavili. Mlađi punoletnici koji su u Sjedinjenim Državama stekli visoko obrazovanje, takođe su “zaradili” i veliki dug zbog studentskih zajmova, budući da su troškovi visokog obrazovanja prilično veliki. Značajan broj studenata uzimao je studentski zajam da bi platio svoje obrazovanje, pa se veliki broj mladih ljudi suočava sa značajnim dugom kada završi fakultet. Dugovi, velika recesija i pandemija koronavirusa su faktori koji značajno utiču na ekonomsko zdravlje i političke perspektive mlađih punoletnika.
PROČITAJTE JOŠ: Rodni balans na izborima u Americi
Milenijalci i pripadnici Generacije Z se često nazivaju digitalnim starosedeocima, što znači da su postali punoletni u doba interneta i društvenih medija koji su “produžetak” njihovog svakodnevnog života. To je promenilo, ne samo njihov osećaj povezanosti jednih sa drugima i mladim ljudima širom SAD i sveta, već i brzinu kojom reaguju i očekuju odziv, bilo da je reč o vršnjacima ili izabranim zvaničnicima.
Pripadnici Tihe generacije i Bejbi-bumeri imaju vro jaku vezu sa politikom i snažan osećaj građanske dužnosti i odgovornosti. Kod Generacije X je primećeno manje angažmana u politici i manje interesa za učešće u političkom procesu.
Međutim, Milenijalci, a posebno Generacija Z, su pružili nadu da su mlađi punoletnici ipak zainteresovani za svoje zajednice i to kako da ih učine boljim. Milenijalci ne smatraju da je politički proces nužno i način za rešavanje javnih problema. Skloniji su volontiranju i filantropiji od svojih prethodnika. Sa druge strane, pripadnici Generacije Z, ljudi sa 22 godine i mlađi, su vrlo zainteresovani za politiku, političko učešće i korišćenje demokratskih političkih institucija kao načina za rešavanje javnih problema.
U Sjedinjenim Državama, pokret Marš za naše živote je dobar primer, kao i Pokret za kontrolu oružja koji su inicirali mlađi punoletnici, ali i srednjoškolci, ljudi od 18 do 22 godine. To su bii prvi pokazatelji da mlađi Amerikanci stvarno vide politiku i izbore kao način da utiču na promene.
Prosečna izlaznost mlađih punoletnika na izborima u SAD se kreće ispod ili do 50%. Stariji Amerikanci, Bejbi-bumeri i pripadnici Tihe generacije, obično izlaze u stopi od 60% ili 70%, dobrih dvadesetak procentnih poena više nego mlađi punoletnici. Razlozi za ovo su različiti, neki se dovode u vezu sa mladošću, a neki sa činjenicom da se polovična izlaznost smatra izrazom stava generacije.
PROČITAJTE JOŠ: Prosečan američki glasač ne razmišlja o spoljnoj politici
Mladi se puno kreću unutar i između država i često se sele. Svaki put kada se presele, ako je to iz jedne države u drugu, postoji nova serija glasačkih pravila i propisa sa kojima moraju biti upoznati i moraju da ažuriraju svoju biračku prijavu. Kada se zainteresuju za registraciju i glasanje, možda će shvatiti da su propustili rok. Dakle, prosečan mladi američki birač se suočava sa stvarnim izazovima.
Milenijalci i pripadnici Generacije Z uprkos značajnom profesionalnom obrazovanju nemaju, u odnosu na prethodne generacije, ni približno dobro građansko obrazovanje. Pripadnici Tihe generacije i Bejbi-bumeri su u osnovnoj i srednjoj školi stekli obrazovanje ne samo o američkoj istoriji, već i o tome kako biti angažovani građanin u demokratiji. U poslednjih 20 do 30 godina u Sjedinjenim Državama otkriveno je da Milenijalci i Generacija Z nemaju dovoljno građanskog obrazovanja.
Međutim, 2018. godine primećen je dramatičan porast stope odziva birača među mladim punoletnicima. Milenijalci, a posebno Generacija Z, postali su više politički zainteresovani i angažovani.
Zbog situacije sa koronavirusom u SAD, u brojnim državama glasači glasaju putem pošte. Tako države Juta i Vašington svoje izbore održavaju u potpunosti poštom, što može da se odrazi na studente kojima takav vid glasanja nije navika. Međutim, brojne neprofitne organizacije su radile na podsticanju i pomaganju studentima da razumeju promene u načinu izbora. Zbog pandemije je, generalno, mnogo više ljudi rano glasalo ili glasalo poštom. Procenjuje se da je više od 3 miliona mlađih punoletnika već glasalo na izborima 2020. godine.
Ovi podaci su naročito značajni jer se na osnovu njih zna da se prevremeno glasalo i u državama koje su posebno značajne (kolebljive države) u ovom predsedničkom takmičenju. U Teksasu je već je glasalo oko 500.000 studenata, pa je evidentno da mladi nisu onemogućeni da učestvuju na izborima zbog aktuelne pandemije.
Mlađi punoletnici se 2020. godine mogu smatrati politički mudrijim nego što su bili 2016. jer prepoznaju da neučestvovanje u izborima može imati stvarni uticaj na njihov dalji život. Oni imaju vrlo jaka negativna osećanja prema aktuelnom predsedniku Trampu, iako Bajdenova kandidatura mnogima od njih nije bila prvi izbor, pa se neretko čuje da mladi ljudi u Americi trenutno biraju “manje od dva zla”.
Sa druge strane, zanimljiv je i podatak da je 2016. godine bilo mnogo novoregistrovanih, mladih republikanaca na biračkim spiskovima širom SAD kojima se očigledno dopalo to što Donald Tramp nije tradicionalni kandidat, što jasno iznosi svoje mišljenje i što ga ne ograničavaju ustaljene etikete Republikanske stranke.
Tekst je napisan na osnovu predavanja dr Elizabet Mato (Elizabeth Matto), rukovodioca Centra za političko učešće mladih (CIPP) pri Iglton institutu za politiku na državnom Univerzitetu Ratgers u Nju Džersiju, koje je održala novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International).
dr Elizabet Mato