„Ja ni sada o tome ne razmišljam, nikad u životu mrzela nisam niti sam ikoga gledala sa visine, to znaju moji đaci koji me sad nazivaju majkom širom sveta, nikada, pa ni sada to ne radim.
Milanka sa ponosom ističe da su njenu kuću u Istoku pre sukoba 1999.godine zvali kuća za rešavanje problema.
„Normalno, to je bilo sve u sklopu mog života, živeli smo zajedno, družili smo se, kontaktirali. Međutim, u mom kraju smo bili jedna od poznatih porodica, ja i moj pokojni muž. U moju kuću su dolazili i Muslimani, Romi i Albanci i uvek su mi pomagali u svakom pogledu. Čak smo mirili ljude međusobno krvno zavađenim i pomogli u bolesti. Zatim jednom Albancu sam nadoknadila štetu kada je struja zapalila svinjac, i ako nisam znala da vozim kola, prebacila do bolnice. Znači svim silama smo pomagali i kad smo mogli i kad nismo, mi smo želeli da pomognemo ljudima“.
Mnogi Srbi iz njene okoline nisu mogli da razumeju zašto ima toliku potrebu da pomogne nekome kada je u nevolji, naglašava Milanka i dodaje da je to stvar njenih ličnih principa.
„Možda jesmo nekad imali problema kod onih koji nisu razumeli to. Gledali smo ako se čovek uhvatio za bravu naše kuće, on je u tom momentu došao zbog muke, ili ne znam čega drugog. Nikada nismo vodili računa šta ko priča. Uvek sam bila srećna i radosna kada sam mogla da pomognem, bez obzira iako sam imala problema, i sada bih pomogla“.
Kada je nakon naružanog sukoba morala da napusti Istok, prvo je otišla u Crnu Goru, a danas živi u Beogradu. Međutim i ako je prošlo više od dve decenije Milanka, kontakt sa dragim komšijama iz Istoka nije izgubila.
„Dole kada se sretnem mene poznaju ti isti Albanci, Romi i Muslimani i svu decu koju sam učila i jedne i druge i ti roditelji me zovu da dođem u inostranstvo.
Međuetinička podela nije dobra i nije zdrava poruka je Milankina, sada kada je u penziji čezne za periodom kada su Srbi i Albanci na Kosovu živeli zajedno i složno. Ne odustaje od svoje ideologije da će zajednički suživot biti ponovo moguć u bližoj budućnosti“.
-----------------------------
Sadržaj je plasiran u okviru projekta "Dobri ljudi u vremenu zla" koji sprovodi Centar za mir i toleranciju a podržan od strane Ambasade Švajcarske u Prištini. Projekat teži kreiranju pozitivnog javnog diskursa za proces pomirenja na Kosovu. Stavovi izrečeni u plasiranim sadržajima ne odražavaju stavove Centra za mir i toleranciju i Ambasade Švajcarske.