Локални избори глобалног значаја

Кључно и најважније питање је како ће се Заједница српских општина складно и снажно борити за што већи степен аутономности од Приштине, за што ближе везе са Београдом, за што већи степен специјалних права Срба на Косову и Метохији?

Podeli ovaj članak sa:

Након првог круга локалних избора на Косову и Метохији, Београд је славодобитно прогласио прогласио победу Грађанске иницијативе "Српска". Поготово у општинама јужно од Ибра, где је излазност била велика и где су се бирачи одазвали позивима за масован излазак на изборе. Након објављивања коначних резултата избора, мада се иоле брижљивијом анализом то могло уочити и раније, види се да ситуација није тако једностнавна.

На северу су, у свим општинама осим у Косовској Митровици где се избори у недељу понављају на три бирачка места, победили кандидати за градоначелнике ГИ "Српска", која ће, по свему судећи, имати и већину одборника у општинским скупштинама. Судећи по потреби све стране умешаних у овај процес, Београда, Приштине и Брисела, да избори успеју и да "Србин мора бити градоначелник Косовске Митровице", како истиче премијер Дачић, слично ће се, на овај или онај начин, догодити и у Косовској Митровици. У супротном ће се, неуспехом избора, бацити још тежа сенка на њихов иначе упитан легитимитет, а ситуација на северу Косова додатно заоштрити. Веома мали и с тешком муком и довијањем исфорсиран број гласача, биће довољан да се пред склопљеним очима јавности и бриселског тројног пакта гласање Срба на северу Косова представи као успешно.

Што се тиче шест општина јужно од Ибра, ситуација је прилично другачија. У њима су, до сада, власт држали градоначелници из Самосталне либералне странке или њихови у међувремену отцепљени чланови. Након првог круга избора ових локалних избора, кандидати ГИ "Српска" свуда су ушли у други круг, с тим што су стекли предност у Грачаници, Ранилугу и Клокоту, док кандидати СЛС-а воде у Штрпцу и Партешу. У Општини Ново Брдо највише гласова је освојио Албанац Бајруш Имери, досадашњи градоначелник.

Иако на први поглед ово делује као успех "Српске", увидом у број гласова расутих на представнике странака који нису прошли у други круг као и број одборничких места у појединачним општинама, слика се у приличној мери мења. Осим Грачанице, где кандидат Бранислав Стојановић (48.70%) има значајну предност у односу на другопласираног Бојана Стојановића (35,20%), представника Савеза косовских Срба, отцепљеног крила СЛС-а, у свим другим општинама, рачунајући подршку мањинских албанских гласача и гласове СЛС-а, могла би се очекивати победа других кандидата.  

Чак и у самој Грачаници, у којој једино и постоји натполовична већина одборника из редова ГИ "Српска", довољна да изгласа припајање фамозној и ником јасној Заједници српских општина, ситуација није до краја решена. Математички гледано, уколико би бирачи који су гласали за трећепласираног Срђана Поповића (14,08), и не рачунајући оно нешто мало албанских гласача (1,53%), то би било довољно Бојан Стојановић преокрене ситуацију. Али, избори, показало се то небројено пута, ипак нису само пука математика.

Ситуација у другим општинама много је озбиљнија. С обзиром на јавну подршку коју је Приштина дала СЛС-у и СКС-у, партијама које су и до сада учествовале у косовском систему, а прва од њих чак и дала подршку престанка надгледања независности Косова, сигурно је да гласови Албанаца у иду на адресу ове две странке. То ће СЛС-у готово извесно обезбедити победу у Штрпцу, па вероватно и у Партешу где представник ГИ "Српска" Срећко Спасић има предност од 6,5% над другопласираним кандидатом СЛС-а Сашом Мирковићем (29,04%), пошто је овде број изашлих албанских бирача више од 25%. И тако редом, са различитим варијацијама у односима, бројкама и комбинаторикама.

Може се погледати на сајту ЦИК-а, косовског, чисто за оне неупућене где се одвијају ови избори. Као важнији од избора ових кандидата показаће се распоред одборника у овим општинама са српском већином. Како очекивати сарадњу ГИ "Српска" коју безрезервно подржава Београд са СЛС-ом који до сада показивао безрезервно оданост Приштини? Већина одборника потребних за прикључење ЗСО могла би се у том општинама обезбедити онда само када Приштина то аминује. Али, и то се може десити као у случају поменутог Имерија у Новом Брду где он, предводећи општину са српском већином каже да нема ништа против тога да и ова општина уђе у ЗСО. И то, је верујем, не само предизборно обећање.  

Кључно и најважније питање је како онда очекивати да ће се Заједница српских општина складно и снажно борити за што већи степен аутономности од Приштине, за што ближе везе са Београдом, за што већи степен специјалних права Срба на Косову и Метохији? Без обзира на то што се као јавна тајна са различитих страна и за различите потребе спинује да је и СЛС направио дил са Београдом. Изгледније од тога делује да ћемо доћи у ситуацију да општине на северу Косова направе своју ЗСО северног КиМ.

Али то је ситуација коју смо већ видели након 1999. године када су постојала одвојена Српска национална већа јужно и северно од Ибра. И враћање на питање различитости и подељености Срба са две стране реке. А следеће године су и парламентарни избори, косовски. (Текст објављен у рубрици "Погледи" у суботњем издању "Политике" од 16.11.2013.)

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane