Blog

Kolebljive države i izborne projekcije

Predsednički kandidati u SAD započinju izbornu kampanju u državama u kojima su, u suštini, “već pobedili”. Država Njujork nije glasala za republikanskog kanidata za predsednika od 1984. i Reganove velike pobede. Sa druge strane, Alabama nije glasala za demokratskog kandidata od Karterovog trijumfa 1976. godine. Dakle, logično je očekivati da će predsednik Tramp pobediti u Alabami, a bivši potpredsednik Bajden u državi Njujork. Naravno, postoje i države u kojima će kandidati biti sve vreme konkurentni. One se nazivaju “bojištima” (battleground states) ili “kolebljivim državama” (swing states).
Kolebljive države i izborne projekcije

“Bojišta” ili “kolebljive države” se definišu na dva načina. Prvi uključuje analizu predizbornih anketa od države do države i sagledavanje rezultata u granicama greške. Na primer, ako je u nekoj državi urađena anketa među 600 ispitanika sa marginom greške plus ili minus 4%, a razlika među kanidatima nije veća od šest procentnih poena, može se zaključiti da je to kolebljiva država. Međutim, rezultati anketa mogu varirati iz nedelje u nedelju. Da se sutra pojavi anketa čiji rezultati ukazuju na to da predsednik Tramp ima pet poena prednosti u Kaliforniji, to ne znači da je Kalifornija kolebljiva država, već da je anketa loša.

Zbog toga analitičari na početku izbornog ciklusa, kada još nema puno anketa, brižljivo posmatraju učinke kandidata tokom svih prethodnih izbornih ciklusa u svakoj saveznoj državi posebno.

Od 50 država u SAD u samo 13 njih su se glasači od 2000. godine najmanje jednom opredelili i za demokratskog i za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima. Na zapadu su to Nevada sa šest izborničkih (elektorskih) glasova, Kolorado sa devet i Novi Meksiko sa pet. Na srednjem zapadu su Ajova sa šest, Viskonsin sa 10, Mičigen sa 16 i Pensilvanija sa 20 glasova. Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija su vrlo važne u ovom izbornom ciklusu jer je u njima je 2016. pobedio Donald Tramp.

Indijana i Ohajo se generalno ne smatraju kolebljivim državama, ali su u jednom trenutku glasali za Baraka Obamu. Kolebljiv bi mogao da bude Nju Hempšir na severoistoku. Virdžinija, koja se trenutno ne smatra smatra “bojištem” se ipak uklapa u njegovu definiciju, dok je Florida školska definicija kolebljive države.

Svaka država koja se kolebala između partija 2016. godine definitivno se može računati u kolebljive i u ovom izbornom ciklusu. Kada se podvuče linija, to su: Mičigen, Viskonsin, Pensilvanija, Florida i Ajova koje su 2012. glasale za Obamu, a 2016. za Trampa. Na tih pet država će kandidati i njihovi štabovi obratiti (ili su već obratili) posebnu pažnju.

U bojišta se, zatim, mogu ubrojiti sve države u kojima je razlika između kandidata iznosila pet ili manje procentnih poena: Arizona, Nevada, Kolorado, Minesota, Nju Hempšir, Severna Karolina, te Mejn i Nebraska zbog specifičnog načina glasanja elektora. U ove dve države glasovi izbornika se dele prema odnosu glasova koje dobije svaki kandidat.


 Severna Karolina je jedna od takozvanih "kolebljivih" država u kojima bi mogla da se odluči sudbina predstojećih američkih predsedničkih izbora, između ostalog i zbog toga što u oko sedam miliona stanovnika, među registrovanim glasačima ima 40% demokrata, 30% republikanaca i 30% neopredeljenih. Pogledajte šta o predstojećim predsedničkim izborima U Americi misle predstavnici političke i intelektualne elite Severne Karoline.



 

Ankete: Bajden u prednosti

Ako je verovati predizbornim anketama koje su rađene u kolebljivim državama, Džo Bajden trenutno ima manje ili više ubedljivu prednost u skoro svakoj od njih. Kolorado je prilično demokratski, kao i Severna Karolina, a Mejn ne izgleda kao država u kojoj postoji bilo kakva dilema.

Da stvari po Trampa budu gore, situacija se komplikuje u državama koje na početku ciklusa nisu doživljene kao kolebljive, poput Džordžije, Ohaja ili Teksasa. Ohajo je prilično konstantno naginjao republikancima, međutim, Bajden i tamo trenutno ima malu prednost. U Teksasu, predsednik Tramp ima prednost, ali je ispod 50% ukupnih glasova. U ovom izbornom ciklusu nema kandidata treće strane o čijim šansama vredi govoriti, bez obzira na kandidaturu repera Kanjea Vesta.

 

Kako bi pobedio u većini ovih država, a samim tim i na izborima, Tramp će se više fokusirati na ono što bi glasači izgubili ukoliko Bajden postane predsednik. Već se puno govori o Bajdenovim predloženim povećanjima poreza, Green New Deal-u i uticajima koje bi imali na ekonomiju. U nekim kolebljivim državama ekonomija je posebno važna tema, a Donald Tramp ima bolji rezultat po ovom pitanju od Džoa Bajdena ako je suditi po anketama Vol strit žurnala (Wall Street Jounal).

Međutim, koronavirus je mnogim biračima znatno veća preokupacija. Tu Džo Bajden ima ogromnu prednost koju su republikanci pokušali da amortizuju. Imajući u vidu da je zdravstvo obično vrlo demokratski orijentisana tema, republikanci su se usredsredili na to da će se Bajden, ako bude izabran za predsednika, zalagati za opciju javnog zdravstvenog osiguranja i da će ukloniti privatne zdravstvene osiguravače sa tržišta, što će korisnicima onemogućiti pristup odabranim lekarima.

Ukoliko u SAD zaista dođe do drastične promene u sistemu zdravstvenog osiguranja, njome će poseobno biti pogođeni stariji građani, oni preko 65 godina. U slučaju da država preuzme finansiranje zdravstvene zaštite - izgubiće pristup svojim omiljenim doktorima. Međutim, i među starijom populacijom, prema anketama, Bajden trenutno ima prednost. Neke od kolebljivih država imaju većinski stariju populaciju, pa ako Tramp osetno ne smanji tu razliku ili je ne preokrene u svoju korist, teško da će pobediti na izborima. Podsećanja radi, 2016. godine je u starijoj populaciji odneo pobedu sa 7 procentnih bodova razlike. Da bi uopšte bio ravnopravan kandidat na nacionalnim izborima ove godine, mora da bude prilično blizu toga i po svaku cenu pobedi među seniorima.

Već je konstatovano da se kao ključna bojišta u ovom izbornom ciklusu nameću: Viskonsin, Mičigen, Pensilvanija i Florida. Predsednik Tramp, da bi pobedio, mora da osvoji Floridu i još jednu državu u takozvanom Rust Belt-u (Rust Belt je neformalni izraz za region Sjedinjenih Država koji je doživeo osetan industrijski pad počev od 1980. godine. Široko shvaćeno, počinje u centralnom Njujorku i prolazi zapadno kroz Pensilvaniju, Ohajo, Merilend, Indijanu i donji deo poluostrva Mičigen, završavajući se u severnom Ilinoisu, istočnoj Ajovi i jugoistočnom Viskonsinu).

Treba li verovati preizbornim anketama?

Pažljivijem konzumentu predizbornih anketa neće promaći čitav niz nelogičnosti u vezi sa njima. Prva u nizu je odnos nacionalnih naspram državnih anketa. Puno vremena se troši na razgovore o onome što se dogodilo 2016. godine, pa se glasači anketama navode da veruju da će 2020. rezultat izbora biti drugačiji.

Državne ankete su 2016. godine negirale ono što je nacionalno anketiranje sugerisalo. Međutim, državne ankete su jako važne, posebno ako se ima u vidu kako američki izborni sistem uopšte funkcioniše.


PROČITAJTE JOŠ: Uvod u američki izborni sistem


U aktuelnom izbornom ciklusu, u mnogim kolebljivim državama trenutne razlike u korist Džoa Bajdena su jednocifrene i vrlo blizu margine greške. Shodno tome, njihovi rezultati su podložni promenama i to je prva stvar koju treba imati na umu.

Važno je i pitanje u kom pravcu se širi bojište, ako se ima u vidu da izbori nisu samo predsednički, već da se istovremeno dešavaju i izbori za Senat i Predstavnički dom. Bojište preteže prema demokratama kada je reč o predsedničkim izborima, pa Ohajo, Severna Karolina, Arizona, Teksas naginju prema Bajdenu. Da kolebljive države naginju ka Trampu, bilo bi neizvesno i u Virdžiniji, Koloradu, Minesoti i Novom Meksiku. Sve ovo su jasni znaci da se stvari kreću u demokratskom pravcu.

Činjenica je da je Tramp u mnogim državama imao problema sa novcem, što znači da nije u stanju da se takmiči za širenje bojišta. Sa druge strane, Bajdenov izborni štab troši novac i u Teksasu, ali i na ogromne donacije borbama demokrata za Senat i Predstavnički dom.

Usled smrti sudije Vrhovnog suda Rut Bader Ginsburg i borbe oko imenovanja njenog naslednika, velike svote novca su se slile u borbu za Senat, pa se ona širi i na Teksas, Aljasku, Kanzas, Montanu, Kentaki i Južnu Karolinu.

Neizvesnost predstojećih izbora utiče na stranke i prilikom nominacije kandidata. Kada se čini da će izborni ciklus biti povoljan, lakše je navesti kandidate najvišeg nivoa da se kandiduju za funkciju. U ovom ciklusu u borbi za Senat na demokratskoj stani učestvuju kandidati najvišeg nivoa. Kada stranke smatraju da je pred njima teška izborna godina, teže im je da angažuju kandidate najvišeg ranga da se kandiduju. Oni žele da se uvere da je vreme pravo i često odbijaju kandidaturu u izazovnim godinama. Radije će sačekati, promišljajući o vremenu u kome će imati veće šanse. U ovom izbornom ciklusu je veća pažnja demokrata posvećena izborima za Senat, što može da znači da republikanski kandidati najvišeg nivoa nisu pristali da učestvuju i da demokratski funkcioneri mogu da učvrste svoj položaj.

Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je pol, budući da je razlika među stavovima polova velika. U poslednjoj anketi ABC-ja i Vašington Posta, Bajden je imao značajnu prednost među ženama (59:36), dok je među muškarcima bilo izjednačeno (po 48 procentnih poena). Razlika u polu od 11 poena je gotovo identična trendu iz 2016. godine. Najčešće, ali ne nužno, velika rodna razlika govori da trendovi idu u prilog demokratama. Ali, žene su na bilo kojim izborima sklone da, više od muškaraca, podržavaju demokrate. Međutim, treba imati u vidu šta se dešava sa neopredeljenim ženama naspram neopredeljenih muškaraca i koliki se procenat žena koje su nekada podržavale republikance udaljava od njih u odnosu na broj muškaraca koji to čini.

Rano glasanje i muke štabova i anketara

Rano glasanje je u porastu, iako je to bilo očigledno i pre koronavirusa. Naravno, zbog kovida je došlo do ogromnog porasta korišćenja novih metoda glasanja: glasanja putem pošte, ličnog predavanja glasačkih listića pre nominalnog dana izbora, bez obzira da li glasači automatski dobijaju glasačke listiće ili ih moraju zatražiti.

Iako se proces ranog glasanja razlikuje od države do države, milioni ljudi su već glasali. Procenjuje se da je preko šest miliona ljudi već iskoristilo pravo ranog glasa. Prema većinskom shvatanju, rano glasanje više odgovara demokratama, međutim, to ne znači da će demokrate imati prednost kada se prebroje svi glasovi. Demokrate mogu glasati rano, ali ne znači da će glasati i na dan izbora. Republikanci možda čekaju da glasaju na sam dan izbora i nije izvesno da ih nužno ima manje od demokrata.

Način glasanja u SAD je postao stranačko obeležje, što na duge staze može biti problematično u pogledu prihvatajnja rezultata izbora. Činjenica da ljudi rano glasaju u mnogo većem broju nego pre, utiče na to kako izborni štabovi i kandidati komuniciraju sa biračima. Oni moraju mnogo ranije nego pre da prenesu svoju poruku, više ne mogu čekati poslednji trenutak da to urade.

Rano glasanje je problematično i sa stanovišta izbornih anketa. Nepoznanica je koliko ljudi iskreno odgovara na pitanje da li je već i za koga glasalo, budući da ovaj fenomen ranije nije bio izražen.

U aktuelnom izbornom ciklusu prisutnije nego inače je i takozvano “korporativno glasanje”. Velike korporacije su uložile puno napora da podstaknu registraciju glasača i samo glasanje. Kompanije poput Snepčeta (Snapchat) pomagale su registraciju, pa je upisano mnogo novih, mladih glasača.

Neke kompanije su odlučile da zaposlene u određenom terminu oslobode obaveza kako bi mogli da glasaju, pa je trend da korporacije zauzimaju stav i rade ono što njihovi zaposleni žele da vide. Naravno, sve se sprovodi kao nestranačka akcija, pa se tako korporacija predstavlja kao dobar i odgovoran činilac društva.

Mladi ljudi i pripadnici ne-belih rasa tradicionalno manje učestvuju u izborima. Partije čine sve da im proslede potrebne informacije i objasne im da postoje nove vrste glasanja. Ulaže se puno napora kako bi se glasači uverili da će se njihov glas računati, posebno zbog tradicije suzbijanja birača drugih rasa i mladih.

Šta ako su sve ankete pogrešne?

Za slučaj da su predizborne ankete sugerisale drugačiji rasplet od onog u izbornoj noći valja najpre razmišljati o razlozima koji su doveli do njihovog promašaja.

Jedna teorija govori o “sramežljivim Trampovcima” ili Trampovim glasačima kojima je neprijatno da javno kažu da podržavaju aktuelnog predsednika. Ukoliko se ovo ima u vidu, predsednička trka je mnogo neizvesnija, iako nema validnih dokaza da postoji veliki broj ljudi koji se osećaju nelagodno kada nekome kažu za koga su, a trpe društveni pritisak zbog kojeg saopštavaju kako ne podržavaju Donalda Trampa.

Anketari se relativno često susreću sa odbijanjem ljudi da razgovaraju o politici jer osećaju da njihovoj strani ne ide dobro i ne žele da budu deo ankete. Oni koji prekidaju anketu ili odbijaju da je popune, demografski se razlikuju od onih koji je popunjavaju.

Grešku u anketi može uzrokovati i način dolaska do anketiranih, pa je vrlo važno da li se oni kontaktiraju fiksnom ili mobilnom telefonijom ili SMS-om. Važno je i eventualno korišćenje panela sa ili bez podataka o biračkim spiskovima, gde je birački spisak javna informacija o tome gde je neko registrovan za glasanje, sa istorijom glasanja i podacima u kom kongresnom okrugu živi. Specifičnu težinu imaju demografski sastav ankete i pretpostavke koje se izvode o izgledu naklonjenog biračkog tela.

Izbornim anketama se, zapravo, pokušava kreiranje i procena univerzuma koji još uvek ne postoji. Glasači govore da li će glasati, iako oni to zapravo ne znaju, već samo daju svoju najbolju moguću pretpostavku. Na kraju možda neće ni glasati. Informacije sa biračkog spiska ponekad nisu potpuno tačne. Ankete daju najbolju moguću procenu, ali promene u sastavu biračkog tela prave veliku razliku u budućem rezultatu izbora. Ispravljanje grešaka u anketiranju i anketama iz prethodnih izbornih ciklusa nikako ne znači da se neće propustiti nešto što se možda prvi put događa u aktuelnom izbornom ciklusu.

 

Tekst je napisan na osnovu razgovora Džona Mekhenrija i Mardži Otero sa novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International). Džon Mekhenri je potpredsednik republikanske agencije za ispitivanje javnog mnjenja i strategije “North Star Opinion Research”. Džonovi komentari i analize pojavljivali su se u programima mnogobrojnih medijskih kuća: BBC (televizija i radio), CNN, Fox News, NBC Nightly News, Boston Globe, The Hill, New York Times, Washington Post. Mardži Omero je direktorka Demokratske agencije za glasanje (GBAO) i preko 20 godina se bavi strateškim savetovanjem. Među njenim klijentima su neki od najvećih svetskih brendova, stotine demokratskih kandidata za funkcije, kao i neprofitne i zagovaračke grupe. Mardži je sarađivala sa: ABC, NPR, MSNBC, Fox News, Nev York Times, Washington Post i USA Today. Voditeljka je podcasta “The Pollsters”.


Džon Mekhenri i Mardži Omero

Džon Mekhenri i Mardži Otero


PROČITAJTE JOŠ:




// Broj komentara: