Blog

Jadi mladog Vertera

Nije potrebno samo naći vezu da ti neko nešto učini, nego ti je potrebna i veza da neko nešto ne učini.

Moje detinjstvo je bilo kao i svih u mom selu. Igra, druženje i čuvanje stoke. Nije bilo nikakvih razlika među nama. Mladost-ludovanje, zaljubljivanje, skitanje. Imao sam i najboljeg druga, prva kuća do moje, nismo se odvajali i u istu srednju školu smo išli. Završili smo školu i kako srednjoškolci nemaju gotovo nikakve šanse za posao, odlučimo da studiramo ( uostalom od malena sam želeo da završim neki fakultet), ja sam upisao istoriju, a on medicinu.

Završio sam i fakultet a moj drug odustao na trećoj godini i otada traži posao. Kad sam proslavio svoje diplomiranje krenem i ja da tražimo posao. Konkursa nema. Sad znam ja da u školi ima nestručnog kadra, da studenti 10 godina rade i imaju punu normu, da sa završenom trogodišnjom školom rade kao profesori, da nastavnik tehničkog obrazovanja predaje fizičko, profesor likovnog predaje engleski, informatičari predaju fiziku, nastavnici srpskog jezika predaju ruski, tu su i neki večiti studenti, apsolventi pa i srednjoškolci. . . Ali nema konkursa.

Upute me da sačinim sivi i predam svim direktorima škola. Učinim ja to i čekam. Posreći se meni i dobijem 4 časa zamene na godinu dana. Uzeo sam ja i raspored i došao sam u školu da potpišem ugovor ali mi direktor reče da ne može samnom da zaključi ugovor jer mu je upućen tehnološki višak. U redu, rekoh ja i razočarano odoh. Nisam bio lenj pa na netu pronađem sve o tehnološkom višku u školama i saznam sledeće.

Škole ne mogu da prime u radni odnos lice dok ne izvrše preuzimanje tehnološkog viška iz druge škole. Ok, ali ovde nije slobodno radno mesto već zamena, čovek je na bolovanju. I sad ne znam dali me muva direktor ili ko?

Nadalje krenem ja da se raspitujem ko predaje istoriju u drugim školama i saznam, da u jednoj predaje nastavnik geografije, da se ti časovi kriju, jer je sestrić tog i tog i da to tako traje već 5 godina a za javnost kao istoričara navode da u školi radi dpl. istoričar, koji to i jeste, a ovog drugog ne pominju ko da nije živ, bože mi oprosti. Ma ne bih ja imao ništa protiv da i ja budem nevidljiv, iako sam diplomirao i stekao zvanje i spadam u najobrazovaniji kadar u zemlji, ali rekoše mi i za to ti treba veza. Kakva veza, pitam ja. Pa treba ti veza da te ne vide i da niko ništa ne preduzima. Nije potrebno samo naći vezu da ti neko nešto učini, nego ti je potrebna i veza da neko nešto ne učini.

U drugoj školi predaje nastavnik doduše "stručan", ali... Ali je isti dobio otkaz u prethodnoj školi jer nije položio stručni ispit, to je onaj ispit gde se proverava tvoje znanje iz predmeta koji predaješ. Ali greota... Nije mi samo jasno koga žale učenike ili tog "stručnjaka", ali kad pitam kažu mi da imaju dpl. istoričara.

Ok, pitam ja dalje kakve su mi šanse da budem primljen na konkursu i saznam da ako i bude konkursa biće samo za vidljiva radna mesta i to parcijalno i to da se zaposli "neko", već ima "ko", i ja to ne trebam da brinem, a slobodno mogu da se javim, pravo na rad je garantovano Ustavom i niko ne može da mi zabrani da konkurišem ili da se nadam.

Razočaran idem ulicom i sretnem mog najboljeg druga. Ponadah se da se bar on zaposlio. Ali ni on nema sreće i kaže mi po školama i nekako bar možeš da se nadaš nekoj zameni, ali zdravstvo više ne zapošljava, jer je preveliki broj medicinskih tehničara. Kako ne možeš čudim se ja znam da je super lik i da odlično radi i poznaje stvari. U mom selu naravno bez konkursa zaposlila se medicinska sestra u obdaništu. Poznata je među roditeljima tako što još uvek disciplinuje decu nekom ćuškom ili najblaže povlačenjem za uvo, pa dok bar ne poplavi. I nisu vredele nikakve prijave i pritužbe. Dok sam ja studirao ona je i višu školu završila i dete rodila i sad je kako čujem ozbiljan kandidat za direktora vrtića, valjda je dobra u disciplinovanju, pa da malo svoje metode oproba na zaposlenima. I oni svi rade i sestra u obdaništu i muž u školi i brat u školi i otac u opštini svekar u kosovskim institucijama, svi oni imaju posao, i naravno bez konkursa.

Reče on da zna za to i da se radi o porodici sa političkim vezama a on kao i ja ne poznajemo te ljude, a i oni naši roditelji pa zar nisu oni mogli malo da se snađu a ne sad da se mi mučimo...

Priča mi on da je došla do njega informacija da su se neki ljudi zaposliili u ambulanti tako što su dali novac i reče mi ko mu je to rekao i da se kleo da je dao i koliko je dao. I da je on taman mislio da poradi nešto po tom pitanju kad smeniše direktora bolnice. Pitam ja - je li u zatvoru. "Ma jok" radi samo kao doktor (valjda sad može svoj budžet da dopuni od pacijenata). Pa ispade da kriminalci rade po ambulantama jer ja koliko znam krivično je delo davanje mita.

"Ma ti ne razumeš sistem samo si učio te tvoje škole", reči mi drug. Pa koje šanse imamo mi za posao o tome te niko ne uči, i nisam mogao da verujem da se u toj meri teorija razlikuje od prakse. Pošto nismo iz uticajne porodice, moćni ljudi nam nisu prijatelji, nismo članovi nijedne političke stranke rezignirano sam zaključio da mi preostaje jedino da "ljubim nečije d...."

"A i za to ti treba veza", reče mi drug.


// Broj komentara: