Akademska javnost u Sjedinjenim Državama se slaže da zbog sveukupne atmosfere u kojoj se odvijaju, pobednika ovogodišnjih predsedničkih izbora ne treba proglašavati sve dok se ne prebroje svi glasovi ili dok ne ostane tako malo neprebrojanih da nikako ne mogu promeniti ishod glasanja. U slučaju da jedan od dva kandidata preuranjeno proglasi pobedu, sasvim je izvesno da će, na insistiranje druge partije, biti višestrukog ponavljanja brojanja glasova u kritičnim državama. Time bi se ionako komplikovan proces dodatno zakomplikovao, a mogao bi da bude ugrožen i datum do koga sve savezne države zvanično moraju završiti brojanje glasova i odabrati izbornike ("Safe Harbour", 08. decembar).
Prema portalu realclearpolitics.com, 1. novembra kasno uveče (po vremenu na istočnoj obali SAD) demokratski kandidat i bivši potpredsednik Džo Bajden imao je, prema nekoliko najrelevantnijih nacionalnih anketa, između 3 i 11 procentnih poena prednosti u odnosu na aktuelnog predsednika i republikanca Donalda Trampa (prosečno 7,2%).
Prava glasača
U SAD se glasanje doživljava kao građanska dužnost, pravo i privilegija. Građani demokratske zemlje imaju priliku da učestvuju u njenom upravljanju i to smatraju privilegijom. Istorijski gledano, nije uvek bilo tako.
Diskriminaciju prilikom glasanja na osnovu rase, boje kože ili prethodnog stanja ropstva zabranjuje 15. amandman Ustava SAD, dok 14. amandman garantuje svim Amerikancima "jednaku zaštitu" pred zakonima.
Ograničavanje glasačkog prava u SAD dugo je bilo izričito usmereno na crne Amerikance, pa su sudovi u prošlosti više puta sprečavali "čišćenje" biračkih spiskova sa kojih su uklanjani mnogi Afro, ali ne i Latino-Amerikanci. Umesto da narod bira političare, političari su pokušavali da biraju ljude koji će ih birati. Crni glasači u Severnoj Karolini i danas se mogu suočiti sa problemom validnih glasačkih dokumenata. Na saveznom nivou, Demokratska partija je reformu glasanja proglasila nacionalnim prioritetom, jer suzbijanje birača i onemogućavanje glasanja još uvek postoji u mnogim delovima zemlje.
PROČITAJTE JOŠ: Na mlađima glasanje ostaje
Na Floridi su birači pokrenuli inicijativu koja je za cilj imala omogućavanje glasanja bivšim prestupnicima. Zakonodavno telo Floride (pod kontrolom Republikanaca) suzbilo je ovaj pokušaj odlukom da bivši prestupnici moraju najpre da plate svu restituciju, novčane kazne i sudske troškove. Posebno je zanimljiv podatak da država Florida za većinu bivših prestupnika nema načina da odredi iznos duga.
Broj crnih glasača na izborima u SAD se značajno povećao nakon usvajanja Akta o biračkim pravima (Voting Rights Act). On predstavlja važan deo saveznog zakona u Sjedinjenim Državama koji zabranjuje rasnu diskriminaciju prilikom glasanja. Zakon je potpisao predsednik Lindon B. Džonson 6. avgusta 1965. godine, a Kongres ga je kasnije pet puta menjao kako bi proširio zaštitu. Sačinjen da omogući sprovođenje glasačkih prava zagarantovanih 14. i 15. izmenom Ustava Sjedinjenih Država, zakon je obezbedio pravo glasa rasnim manjinama širom zemlje, a posebno na jugu. Američko ministarstvo pravde ovaj akt smatra najefikasnijim delom saveznog Zakona o građanskim pravima koji je ikada donesen u zemlji.
Rekordna izlaznost?
Po više osnova, u prilično polarizovanom društvu bi u ovom izbornom ciklusu mogla da bude zabeležena i najveća izlaznost u poslednjih 100 godina, u prilog čemu govori i činjenica da će mladi glasati (ili su već glasali) mnogo više nego u nekim prethodnim ciklusima, kao i da je odziv u kolebljivim državama tradicionalno vrlo visok. Procena je da će konačan broj ranih činiti 50 do 70% ukupnih glasova na izborima, što je drastična promena ako se ima u vidu da ih je 2016. godine bilo svega 23%.
Prosečno, u godini kada se održavaju i predsednički izbori, na njima učestvuje između 50 i 60% procenata registrovanih birača. Interes za politiku nije u svim demografskim grupama jednako veliki jer postoje i Amerikanci koji ne veruju da politika odlučujuće utiče na njihove živote.
Sam čin izlaska na izbore se smatra jednom od najlakših izbornih aktivnosti, pa je logično da mnogo manje Amerikanaca učestvuje u zahtevnijim izbornim radnjama: 45% njih pokušaće da ubedi druge kako treba da glasaju, 18% je spremno da nosi bedž ili stavi nalepnicu sa imenom kanidata na auto, 13% donira novac političkim partijama ili kampanjama, 9% prisustvuje političkim skupovima, a svega 4% radi za političku partiju ili izborni štab.
Izlaznost u SAD je niska u poređenju sa nekim drugim državama (Malta, Čile, Austrija, Beligija, Italija, Luksemburg, Island i Novi Zeland imaju prosečnu izlaznost oko 90%) i varirala je tokom vremena: opadala je u periodu od 1960. do 1996, povećavala se od 2000. do 2008, zatim ponovo pala 2012, da bi se neznatno povećala 2016. godine.
Učešće birača na izborima je značajno smanjeno (oko 40%) u godinama bez predsedničkih izbora (Midterm elections, kada se biraju samo članovi Kongresa), pa je lako uočljiv "šablon testere" kada je izborna izlaznost u pitanju.
PROČITAJTE JOŠ: Prosečan američki glasač ne razmišlja o spoljnoj politici
I same savezne države se znatno razlikuju u procentima izlaznosti glasača. Ona je tradicionalno najmanja na Havajima, gde ne dostiže ni 45%. Sa druge strane, u Minesoti je vrlo visoka i prelazi 75%.
Na izlaznost utiču institucionalni faktori kao što su: neophodna registracija birača, termin i učestalost izbora, lokacija glasačkih mesta i kompleksnost glasačkog listića. Budući da Amerikanci na jednom listiću, osim za predsednika, glasaju i za državna zakonodavna tela, okružne, gradske, opštinske i seoske vlasti, kao i niz drugih lokalnih kancelarija, poput odbora javnih škola, biblioteka itd, sam čin traje oko 15 minuta za verzirane glasače i one koji su sigurni u svoj izbor. Nedovoljno upućeni i neodlučni na glasanje troše i preko pola sata, pa je to čest razlog gužvi i dugog čekanja u redovima ispred biračkih mesta.
Analitičari u SAD smatraju da je oko 85% odsto Amerikanaca politički opredeljeno. Na ovogodišnjim izborima već je, zaključno sa 28. oktobrom, glasalo skoro 34% registrovanih birača od ukupno 239.247.182 sa pravom glasa. Za očekivati je da će izlaznost u ovom ciklusu biti najveća u 21 veku, te da će sigurno premašiti 61,6% iz 2008. godine, a neke prognoze kažu da će preći i 65%. Po prvi put u istoriji SAD, verovatno će više birača glasati prevremeno nego na sam dan izbora.
Sa druge strane, politička nauka sugeriše da, u uobičajenim okolnostima, rano i glasanje u odsustvu, kao i glasanje poštom, ne utiču na povećanje izlaznosti. Budući da su uslovi trenutno daleko od uobičajenih, mnogi se s pravom pitaju nije li rano glasanje "pojelo" izborni dan.
Kako bilo da bilo, veća izlaznost neće nužno pomoći jednoj ili drugoj partiji. "Višak glasača" obično čine neopredeljeni koji glasaju u skladu sa popularnom klimom u društvu i nisu "partijski vojnici".
Prvi rezultati
Prve značajne preliminarne prognoze i izveštaji bi mogli da budu podeljeni sa javnošću u utorak uveče (po vremenu na istočnoj obali SAD) u periodu od 18:00 do 20:00, kada će sa delimičnim rezultatima izaći Florida, Arizona, Severna Karolina, Teksas i Ohajo.
Oko 23:00 iste večeri u Americi, odnosno rano ujutru u sredu (5:00) po centralnoevropskom vremenu bi zainteresovani mogli znati da li je situacija jasna ili se na iole relevantnu ključnu informaciju mora čekati do četvrtka ili petka. Ukoliko brzo sve bude jasno, Džo Bajden će odneti pobedu i postati novi predsednik SAD.
Da bi osvojio drugi mandat Donald Tramp sme da izgubi u najviše dve kolebljive države u kojima je pobedio 2016. (Arizona, Florida, Džordžija, Ajova, Mičigen, Pensilvanija, Severna Karolina, Ohajo, Teksas i Viskonsin), a da to nisu zajedno Florida i Teksas. Ukoliko u njima bude poražen, to će biti verovatan kraj njegovog predsednikovanja. I gubitak samo Floride bi mu dodatno suzio ionako uzan put nazad u Belu kuću.
Tekst je napisan na osnovu predavanja dr Dejvida Lublina (David Lublin), dr Mine Bouz (Meena Bose) i dr Darena Šoa (Daron Shaw) koja su održali novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International). Profesor Dejvid Lublin je šef Odseka za vladu Fakulteta za javne poslove na Ameriken Univerzitetu u Vašingtonu (Distrikt Kolumbija). Profeskorka političkih nauka Bouz je izvršni dekan za javnu politiku i javne usluge na Univerzitetu Hofstra u Njujorku. Profesor Deron Šo predaje na Odseku za političke nauke Univerziteta Teksas u Ostinu.
