Državna blasfemija

Све је на Косову лаж. И уметност, и демократија, и урбанитет, и култура и толеранција... Све. И странци и Албанци. И српски политичари, као и Београд и његово срце Србије, и његов Бриселски споразум, и његова европеизација и окретање главе од Косова и Метохије.

Podeli ovaj članak sa:

Млада поп певачица снима разголићена спот у цркви. Уз њу скакућу до паса обнажене колеге из претећег бенда, са нашминканим маскама на лицу и по телу исписаним паролама, уопштено иконографијом која калкулантски кокетира са сатанизмом. Као што се певачица из анђеоског обличја са све залепљеним крилцима на леђима и рукама раширеним у позу распећа, из рајски стилизованог белог амбијента, премешта у сиви, затамњени простор храма и доживљава преображај у модерну демонизовану Лилит.

Ако мене питате, досадно, плагијаторски преписано, већ одавно и хиљаду пута виђено у неупоредиво квалитетнијим изведбама и варијацијама провокативних односа према религији и хришћанским симболима. Од Мадоне, Рејџ агејнст машина, Мерилин Менсона... Чак је и Јелена Карлеуша имала некакве сличне покушаје у визуалној илустрацији њеног кричања.

Исти случај је и са клишеизираним социолошко-феноменолошким наставком приче. Након реакције медија и цркве, спот, који је више од месец дана чамио негледан на јутјубу, доживљава преко милион и по прегледа. Певачица постиже оно што је и хтела и из своје провинцијалне анономности постаје звезда о којој цео свет, макар на кратко, прича. У реду, нећемо претеривати са овим глобализмом, ствар је више регионална.

Запитао би се човек у чему је онда квака и како је један, у принципу безвредан спот са још неинвентивнијом песмом као подлогом могао да привуче толику пажњу. Ту фору са бласфемисањем испред и унутар храмова већ су злорабили многи не би ли скренули пажњу на себе. Зихерашка фора кад не знаш како би другачије. Припаднице Пуси рајота у Москви нападале су својим сисама Путина испред олтара, покрет Фемине је сличне акције имао у Нотр Даму. Дугачак је списак сличних акција. 

Овде је реч о потпуно другачијем контексту. Сви поменути уметници, певачи, бендови, активисти и покрети радили су то у својим храмовима, односно у објектима конфесија којима формално и сами припадају. Рушили су, искрено или пословно, табуе свог народа, нације и друштва, табуе у себи. Певачица Ера Истрефи из Приштине је Албанка, муслиманка, као и њени разгаћени пратиоци. Она не бласфемише своју јавност у својој џамији. Она скаче недовршеном Храму Христа Спаса у Приштини, објекту Српске православне цркве, богомољи приштинских Срба којих је до краја рата 1999. године у овом граду живело 40 хиљада да би их након протеривања и потоњег мартовског погрома 2004. остало словима десетак. Она то ради у храму кога су у протеклих петнеастак година до сада два пута покушали да минирају у ноћним акцијама. Она јавно показује своје тело у цркви коју је косовски премијер Хашим Тачи окарактерисао као ругло које треба уклонити. Ера Истрефи тако ради и државни посао, као артистички надухнути чиновник своје владе. Демонстрира свој мајористички однос према вероисповести миноритета који живи и даље изолован у својим сеоским гетима.

Све је на Косову лаж. И уметност, и демократија, и урбанитет, и култура и толеранција... Све. И странци и Албанци. И српски политичари, као и Београд и његово срце Србије, и његов Бриселски споразум, и његова европеизација и окретање главе од Косова и Метохије. Као што је највише од свега лажна културна и интелектуална елита у Србији за коју знам како би, и то са пуним правом, реаговала да је неки српски бенд, рецимо, слично урадио у некој катадрали у Војводини. И то без овог баласта овог тешког блискоисторијског контекста.

То је Србија и Београд којима Хашим Тачи у интервјуу "Данасу" поручује како су он и његове колеге из Ослободилачке војске Косова заправо учинили услугу Србима својом борбом и убијањем за отимање Косова од Србије. Да им је он тако помогао у рушењу Милошевића са власти. Сличан му је изговор и за прижељкивано рушење Храма Христа Спаса у Приштини којег назива "Милошевићевим спомеником" и кога би, следствено томе, требало уклонити са лица земље. Косовски премијер који Србима поручује да је Приштина данас статистички безбеднија по Србе од Београда.

Засад једини прави одговор на ово свеопшту лаж видим у једном малом сајту Кокосово, где се на духовит начин извргавају руглу ове косовске неистине и представља апсурд њиховог живљења. У лиду вести о Тачију пише: "Главни град Косова процентуално је сигурнији за Србе од главног града Србије јер смо проценат Срба у њему свели на промиле и ниво статистичке грешке". А даље, у изјави, у којој истиче своју сарадњу са САД, ЕУ и НАТО: "Нашим пријатељима на Западу је од рата у Хрватској и Босни познато да ствари на Балкану функционишу по једноставном принципу: Нема Срба - нема ни проблема. Ево, покушајте слободно да нађете једног Србима коме су угрожена права у Приштини. Нећете моћи, јер више Срба тамо и нема".

Остали су празни храмови да у њима албански уметници исказују своју креативност.

Broj komentara:

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane