Da bi kandidat pobedio na predsedničkim izborima u SAD mora da osvoji 270 glasova u Izborničkom kolegijumu (Electoral College). Džozef Bajden ih trenutno, po projekcijama ima 238, a Donald Tramp 213.
Budući da je trka u kolebljivim državama vrlo izjednačena, postoji nekoliko scenarija:
Da bi pobedio, Bajden mora da osvoji Viskonsin, Mičigen i Nevadu.
Ako želi da "stanuje" u Beloj kući tokom novog mandata, Tramp mora da trijumfuje u četiri od pet sledećih država: Viskonsinu, Mičigenu, Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji.
Na osnovu verovatnih (ali ne potpuno izvesnih) predviđanja, budući da valja prebrojati još oko 20 miliona glasova, projekcija elektorskih glasova sugeriše da bi Bajden na kraju mogao da ih ima 272, a Tramp 266.
Njenu potvrdu ćemo u najboljem slučaju dobiti sutra (u četvrtak), a nije isključeno ni da je bude tek tokom narednog vikenda. Kada se ovome pridodaju najave iz oba izborna štaba, onda je sasvim logično očekivati dalje odlaganje pouzdane projekcije rezultata. Uslediće zahtevi za ponavljanje brojanja glasova, vrlo moguće i sudski procesi.
Laicima po pitanju prava u ovom trenutku nije jasno ni kako i zašto bi "slučaj" ranih i glasova poštom, kao i glasova u odsustvu, mogao da završi na Vrhovnom sudu, budući da ova federalna instanca prema Ustavu SAD može da reaguje jedino ako su nečija građanska prava ugrožena. Ipak, iz oba izborna štaba je nagoveštena sudska borba, a skupo plaćeni advokati na obe strane verovatno znaju kako da problem "upakuju" tako da ga sud prepozna.
Iako je u periodu pre izbora bilo najava masovnog odziva birača, niko nije očekivao toliku izlaznost na prevremeno glasanje, kao ni toliki broj glasova poštom i glasova u odsustvu (oko 100 mliona). Prve procene govore da je u tom "predizbornom" talasu Džo Bajden odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom od 70 prema 30 procenata.
Iako su ispitivanja javnog mnjenja još jednom prilično podbacila, anketari su ispravno definisali važnost tema koje su išle u prilog jednom ili drugom kandidatu.
Trampovi glasači na ovim izborima su još uvek aktuelnog predsednika SAD najpre poistovećivali sa ekonomijom, snažnim liderstvom, te redom i zakonom.
Džo Bajden je dobio glasove zbog tema kao što su: rase i jednakost, tretman epidemije, te dobre procene i nacionalno jedinstvo.
Interesantno je da su Amerikanci potpuno jednako podeljeni (50:50) kada je u pitanju njihovo mišljenje o tome koji od dva kandidata više brine o "običnim" ljudima.
Istraživanja su pokazala i da je svega oko 5% ljudi donelo odluku o podršci jednom ili drugom kanidatu nekoliko dana pre izbora. Oni koji su to učinili uglavnom su glasali za Donalda Trampa, što bi moglo da predstavlja ozbiljan povod Demokratskoj stranci za preispitivanje svoje poruke i strategije. Čini se da veliki broj građana SAD smatra Demokratsku stranku elitističkom organizacijom koja želi da američka Vlada građanima bude "i otac i majka", a ne samo zaštitnik. To, posledično, omogućava populisti profitira kada se predstavi kao žrtva elite i neko ko igra po sopstvenim pravilima.
Na osnovu trenutno dostupnih istraživanja, zna se da su Donalda Trampa na ovim izborima podržali belci u odnosu 55:43. Bajden je imao podršku Afro-Amerikanaca (87:11), Latinosa (67:31) i Amerikanca poreklom iz Azije (64:35). Među mladima između 18 i 29 godina ubedljivo je trijumfovao bivši podpredsednik, dok je aktuelni predsednik pobedio među populacijom sa 65 i više godina.
Predizborne ankete su nepodeljeno davale više šansi za pobedu Džou Bajdenu (neke i sa dvocifrenom marginom procentnih poena), pa je sada jasno da uzorak nije bio dobar jer je u njemu preovladavala demokratska većina. Ovo bi ujedno mogao da bude i poslednji izborni ciklus u SAD u kome su za anketiranje korišćeni telefoni, budući da uzrokuju metodološku grešku. On-lajn ankete su mnogo pouzdanije kada se radi o distribuciji uzorka.
Kakav god rasplet po pitanju projekcije pobednika da se dogodi narednih (nekoliko?) dana, izvesno je da on neće imati jaku podršku u američkom društvu, jer skoro polovina ne može da smisli ni njega, ni ideje za koje se zalaže. Amerikanci su beznadežno podeljeni i ovim izborima su dobili potvrdu koju verovatno nisu ni tražili: U SAD ne postoji samo politički dualitet, već i dualitet realnosti, kome vrlo često doprinose nerealni mejnstrim mediji preuzimajući na sebe ulogu zagovarača tačno određene strane.
U slučaju da se predviđanje sa početka teksta obistini i Bajden tesno trijumfuje, za očekivati je da će probati da uspostavi nekakvo nacionalno jedinstvo. Sa druge strane, Donald Tramp je, izgleda, vrlo nameran da nastavi svojim dosadašnjim putem, pa "pomirenje" dve Amerike ne treba očekivati, kao ni uobičajeni nivo kooperativnosti prilikom tranzicije vlasti, u slučaju da on izgubi izbore.
Tekst je napisan na osnovu analize Džona Zogbija (John Zogby), osnivača i starijeg partnera "Zogbi stratedžis" (Zogby Strategies), koji je govorio novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International).
Džon Zogbi
PROČITAJTE JOŠ: