Partijski balans u Sjedinjenim Državama je manje-više konstantan tokom poslednjih 25 godina. Demokrate i demokratski nastrojeni birači prilično su dosledno imali prednost tokom ovog perioda. Ono što se drastično promenilo u Americi je partizam. Republikanci su 1994. godine imali 15 procentnih poena verovatnoće da će zauzeti konzervativnu stranu svojih vrednosti, dok se 2019. ta verovatnoća povećala na čak 36 poena. (Slika 1)

 

Rasa je jedan od najvažnijih faktora američke politike. Kada se posmatraju glasači prema rasi i etničkoj pripadnosti, jedna od lako uočljivih stvari je relativna stabilnost opredeljenja grupa, osim među onima koji su poreklom iz Azije. Tokom ovog perioda, beli glasači su se češće identifikovali sa ili se priklanjali Republikanskoj stranci i njihov procenat se nije mnogo promenio. Crni glasači se pretežno identifikuju ili naginju ka Demokratskoj stranci, a hispano (latino) glasači su negde između ova dva pola. Iako se partijska naklonost ovih grupa nije mnogo promenila tokom poslednjih 25 godina, sastav američkog biračkog tela se znatno izmenio i uveliko diversifikovao. Tako su 1994. godine ne-hispanoamerikanci predstavljali 85% glasača u SAD. Njihov udeo se smanjio na 69% u 2019. godini. (Slika 2)

 

Jaz među polovima je još jedna važna komponenta priče o američkoj politici. Žene se konstantno češće od muškaraca identifikuju sa Demokratskom strankom ili joj se priklanjaju, pa taj jaz raste poslednjih godina. (Slika 3) 

 

Obrazovni sastav biračkog tela se takođe promenio. Birači bez fakultetske diplome krenuli su prema Republikanskoj stranci, dok su se oni sa fakultetskim obrazovanjem konstantno kretali prema Demokratskoj partiji. Republikanci su 1994. godine imali značajnu prednost među glasačima sa fakultetskim obrazovanjem, međutim, demokrate trenutno osetno prednjače u ovoj grupi glasača. (Slika 4)

 

Kada se u isti kontekst dovedu pol i obrazovanje, uočljivo je da se najveći preokret dogodio među ženama sa fakultetskom diplomom koje su bile podjednako podeljene u svom partijskom odnosu 1994. godine. Trenutno su više nego dvostruko veće šanse da visokoobrazovane dame budu demokrate. (Slika 5)

 

 

 

 

 

Vera je još jedan važan faktor američke politike. Beli evanđelistički protestanti postali su najsnažnija republikanska verska grupa, dok beli katolici i mormoni takođe streme prema Velikoj staroj partiji (Grand old party, GOP, sinonim za Republikansku stranku). Crni protestanti, Jevreji i latinoamerički katolici ostali su relativno konstantni u svojoj podršci Demokratskoj partiji. (Slika 6)

 

 

Geografija takođe utiče na izbore u Americi. Urbana područja u SAD imju tendenciju naginjanja ka Demokratskoj stranci, dok se ruralna mesta udaljavaju od nje. Predgrađa i mali gradovi (Suburban areas) još uvek su prilično ravnomerno podeljena između dve partije, pa ne bi bilo iznenađenje ukoliko glasovi iz tih sredina budu odlučili predstojeće izbore. (Slika 7)

 

Jedna od značajnih promena u američkoj politici tokom proteklih 30 godina je čvrsta opredeljenost glasača po pitanju partija. Kada se posmatraju stabilnost u identifikaciji sa i naginjanju ka stranci, uočava se znatna postojanost trendova. Čak 81% i republikanaca i demokrata se identifikovao sa ili priklonio istoj stranci u protekle 2 godine. Podaci na pojedinačnom nivou potvrđuju ono što nagoveštavaju dugoročna predviđanja. Beli glasači bez fakultetske diplome koji su započeli kao republikanci imaju mnogo veće šanse da ostanu uz Republikansku stranku od belih glasača bez fakultetske diplome koji su demokrate. Suprotan obrazac se uočava kada se posmatraju beli glasači sa fakultetskom diplomom i ne-beli glasači. (Slika 8)

 

Odobravanje aktuelne politike se vezuje isključivo za strančku pripadnost. Odobravanje Donalda Trampa polarizovanije je od ličnosti bilo kog drugog američkog predsednika, počevši od Ajzenhauera. Međutim, odobravanje Trampove politike u prvom mandatu je čitavim njegovim trajanjem prilično stabilno u poređenju sa njegovim prethodnicima. (Slika 9)

 

 

Od kako se koronavirus pojavio u SAD, pozitivne ocene nacionalne ekonomije naglo padaju, kao i procenat onih koji njeno stanje ocenjuju odličnim ili dobrim. (Slika 10)

 

 

 

 

Tekst je napisan na osnovu predavanja Bredlija Džonsa, istraživača saradnika u Pju istraživačkom centru (Pew Research Center), koji je govorio novinarima u okviru programa „Izbori 2020: Virtuelno izveštavanje“ u organizaciji Forin pres senters američkog Stejt Dipartmenta (Foreign Press Centers) i saradnji sa Meridijan Internešenal (Meridian International).