Blog
Blog korisnik

Dame u SAD na celoj teritoriji federacije imaju pravo glasa od 1920. godine zahvaljujući 19. amandmanu američkog Ustava u kome se navodi: “Pravo građana da glasaju ne smeju zbog pola uskratiti ili ograničiti Sjedinjene Države ili bilo koja (savezna) država. Kongres će biti ovlašćen da ovaj član sprovede odgovarajućim zakonodavstvom”.
Komisija za predsedničke debate je 19. oktobra objavila da će mikrofon svakog učesnika biti isključen tokom dvominutne uvodne reči protivkandidata za svaki od šest segmenata poslednjeg TV duela Donalda Trampa i Džoa Bajdena pred izbore 3. novembra. Tokom ostatka debate mikrofoni su bili uključeni, a kandidati vrlo raspoloženi za žestoku raspravu.
Osnovan na osnovu člana II prvog odeljka američkog Ustava, Izborni kolegijum (Electoral College) je formalno telo koje bira predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država. U osnovi, Ustav SAD i savezni zakon glasačima ne daju savezno ustavno pravo da glasaju za predsednika ili potpredsednika, već jedino za izbornike (elektore). Očevi nacije su želeli da se korupcija svede na minimum, te da se predsedništvo i Izborni kolegijum institucionalno odvoje od ostalih grana, kako predsednik ne bi učestvovao u zakonodavnoj ili pravosudnoj vlasti.
Ostalo je nešto više od dve nedelje do izbora u Sjedinjenim Državama, a bivši potpredsednik Džo Bajden, prema svim anketama, u značajnoj je prednosti u odnosu na aktuelnog predsednika. Ima li Donald Tramp vremena za oktobarsko iznenađenje i da li će se do kraja meseca desiti nešto što bi moglo da promeni ishod novembarskog glasanja?
Predsednički kandidati u SAD započinju izbornu kampanju u državama u kojima su, u suštini, “već pobedili”. Država Njujork nije glasala za republikanskog kanidata za predsednika od 1984. i Reganove velike pobede. Sa druge strane, Alabama nije glasala za demokratskog kandidata od Karterovog trijumfa 1976. godine. Dakle, logično je očekivati da će predsednik Tramp pobediti u Alabami, a bivši potpredsednik Bajden u državi Njujork. Naravno, postoje i države u kojima će kandidati biti sve vreme konkurentni. One se nazivaju “bojištima” (battleground states) ili “kolebljivim državama” (swing states).
O pokušajima mešanja stranog faktora u aktuelne predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama javnost su 10. septembra izvestili čelnici Majkrosofta (Microsoft). Iz ove kompanije su saopštili da su primetili pojačane sajber napade poreklom iz Rusije, Kine i Irana koji ciljaju njihove različite klijente, ali i političke grupe i izborne štabove predsednika Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena.
Poslednjih nekoliko decenija gotovo sve reklame tokom izbornih kampanja u SAD, a najuspešnije isključivo, ciljano su usmerene na izazivanje pojačanih emocija kod publike, najčešće straha. Pandorinu kutiju je otvorio izborni štab Lindona Džonsona 1964. godine reklamom "Dejzi" (Daisy) koja uprkos činjenici da je samo jedan jedini put emitovana na televiziji i dalje spada među najkontroverznije ikada napravljene političke reklame.
Uz nekoliko izuzetaka, potpredsedničke debate su kroz istoriju uglavnom podsećale na nastupe predgrupa na koncertu. Zabavne su, ali privlače mnogo manje publike od zvezda večeri. Međutim, oboljevanje Dodalda Trampa od kovida-19, te njegove (74) i godine Džoa Bajdena (77) skrenuli su dodatnu pažnju na ono što potpredsednik Pens i senatorka Haris imaju da kažu, naročito u svetlu spekulacija da bi pobednik trke mogao "pre vremena" da završi kao predsednik.
Potpredsednik nema samo ulogu koja će mu, shodno članu II Ustava SAD, u slučaju smrti, ostavke ili napuštanja funkcije od strane aktuelnog predsednika iz nekih drugih razloga, doneti mesto prvog čoveka zemlje. Od šezdesetih godina prošlog veka, a naročito od 1976. godine i Voltera Mondejla, on je slobodan i obavezan da, s vremena na vreme, uđe u Ovalnu sobu i predsedniku saopšti stvari koje ovaj možda ne bi želeo da čuje.
Prema podacima Američkog popisnog biroa (US Census Bureau) iz jula 2019, u SAD živi nešto više od 328 miliona stanovnika, od čega 13,4% (oko 44 miliona) Afroamerikanaca. Misisipi, Luizijana, Merilend i Džordžija su savezne države sa najvećim procentima crnog stanovništva. Nije nikakva tajna da velika većina podržava demokratskog kandidata Džoa Bajdena i smenu na mestu prvog čoveka Bele kuće.
Kada kandidat proglasi svoju kandidaturu, zvanično je u trci da postane predsednik SAD. Da bi otišao korak dalje, mora početi da prikuplja novac. Federalni (savezni) zakoni propisuju da kandidati mogu prikupljati novac od pojedinaca, političkih partija, Odbora za političku akciju (PAC) ili federalne vlade. Drugi, manje regulisan način, uključuje Super PAC. Jedan deo javnosti smatra da je ta opcija koruptivna, a njen drugi deo da se tu, zapravo, radi o slobodi govora.
Najsnažniji utisak koji je na neutralnog gledaoca ostavila noćas održana prva debata predsednika Trampa i bivšeg potpredsednika Bajdena je da će neopredeljeni glasač u SAD teško moći da odluči za koga će glasati na osnovu ideja i planova za budućnost, jer o njima nije bilo mnogo govora. Debata je obilovala napadima na ličnom nivou, govorom u glas, upadanjem u reč, nepoštovanjem unapred privaćenih pravila i rijaliti-šou dikvalifikacijama.
Izbornom danu u Sjedinjenim Američkim Državama od 1976. godine tradicionalno prethodi više predsedničkih i jedna potpredsednička debata. One su postale deo tradicije, iako nema zakona koji bi kandidatima za najviše funkcije u zemlji nalagao da u njima učestvuju. Do prve predsedničke debate u ovom izbornom ciklusu ostalo je nešto više od 12 sati. Donald Tramp i Džo Bajden odgovaraće na pitanja novinara Foks Njuza Krisa Volasa u utorak, 29. septembra od 21:00, po vremenu na istočnoj obali SAD, odnosno u sredu, 30. septembra, od 03:00 ujutru po vremenu u našem delu sveta. Debata će se održati na Kejs Vestern Rizerv Univerzitetu (Case Western Reserve University) u Klivlendu, Ohajo.
“I ako sam negde stigao bilo je iznutra, u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja” napisao je Milan Mladenović krajem osamdesetih prošlog veka u pesmi “Amerika”. Svaka priča o političkom pejzažu nužno je sačinjena od rečenica o ljudima i grupama čija je namera oblikovanje politika i institucija. Događaji i mesta povezana sa političkim liderima, organizacijama, pokretima, kampanjama i drugiim političkim aktivnostima ilustruju mnogobrojne aspekte jednog političkog okruženja.
„Amerika nije rad i znoj, postoje Holivud i Frenki boj, Diznilend, bejzbol i rokenrol. Vrijeme očaja, vrijeme nade, jedni ruše a drugi grade“, pevao je Branimir Džoni Štulić pomalo izmenjene stihove Mileta Rupčića početkom osamdesetih godina prošlog veka. Šta je Amerika danas, nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora i kakva je uloga medija u savremenom američkom društvu?
Do najznačajnijeg (spoljno)političkog događaja ove godine, američkih izbora, ostalo je četrdesetak dana. U utorak, dan posle prvog ponedeljka u novembru mesecu, Amerikanci će birati između Donalda Trampa i Džoa Bajdena, a ostatak sveta će pažljivo pratiti kako Amerika bira u uslovima koji nikada ranije nisu bili ni približno slični: kovid-19, rasni potresi, recesija, masovno glasanje poštom…
Nije potrebno samo naći vezu da ti neko nešto učini, nego ti je potrebna i veza da neko nešto ne učini.