Blog
Blog korisnik

"Počeli smo da izjednačavamo istinu sa lošim vestima i nismo više želeli loše vesti, ma koliko bile istinite ili važne za naše zdravlje kao nacije", napisao je Užičanin Stiv (Stojan) Tešić, Oskarom ovenčani američki scenarista, dramuturg i književnik*, početkom 1992. godine u tekstu pod naslovom "Vlada laži" (A government of lies) objavljenom u Nejšnu (The Nation), najstarijem kontinuirano štampanom nedeljniku u Sjedinjenim Američkim Državama. Tešić, koji je inače kumovao danas široko rasprostranjenom terminu "postistina", u momentu objavljivanja teksta navršavao je četvrtu deceniju života u SAD i, naravno, analizirao prilike u američkom društvu, verovatno i ne slutivši da su neke teze koje je izneo vizionarske i danas vrlo primenjive na veliki deo demokratskog sveta, pa i naš, koliko god da je tu teško svrstati i Zapadni Balkan.
I na Kosovu ima onih koji nikako da nauče da ne dopuštaju da njima manipulišu političari, da ih ne koriste kao oružje za svoje političke uspehe, pojačavanje tenzija, čak i izazivanje koflikata. Mediji su i ovde često oružje u rukama moćnika. Prenosioci njihovih izjava i laži.
Na autobuskoj stanici u Raški iz vozila najpre izađe jedan čovek, a potom i porodice "kopaoničkih stopera" sa decom. Zatim autobus poče, isključivo na srednja vrata, neshvatljivom brzinom da se puni izbeglicama, ovoga puta bez svake sumnje iz Sirije i/ili Avganistana. Negde između njih, u vozilo se vratiše i parovi sa decom, sedajući ovoga puta na sedišta iza mene.
Preidzborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu 2021. godine je počela 16. septembra, ravno mesec dana pre njihovog održavanja. Putujući cirkus je, uglavnom u potaji, obišao mnoga mesta. U nekima je narod poverovao u žonglere i akrobate, a da su samo pažljivo slušali šta su im govorili, znali bi da su sve što su im tamo rekli, rekli u šali...
„Saradanja između Srba i Albanaca na Kosovu je uvek bilo i uvek će je biti“, ističe Dragan Gajić iz Lebana kod Prištine. Iako u rodnom selu ne živi od juna meseca 1998. godine uvek se rado priseti svojih komšijskih odnosa sa tamošnjim Albancima.
Život u Prištini nije uvek bio lak kako za Srbe tako i za Albance. Svetlanu koja je 1998. godine kao mlada devojka sama živela u tom gradu. Lepe uspomene vezuju je za komšije koje su kako ističe izlazile u susret u svim teškim momentima.
Albanac iz Goraždevca kod Peći koji je zeleo da ostane anoniman, proveo je ceo zivot u ovom selu, i pre i posle oružanog sukoba na Kosovu održanom 1999. godine, on Goraždevac nije napustio. Kako nam je ispričao sa svojim komšijama Srbima se uvek lepo slagao, a tako je i danas.
Učiteljica u penziji Milanka Dujović Perzić, veći deo svog života povela je u opštini Istok, tokom svog rada imala je priliku da joj učenici budu iz svih zajednica na Kosovu, za nju nacionalnost ne postoji samo čovek i nečovek.
Bivši fudbaler reprezentacije Kosova Obren Anđelković iz Podujeva uvek se seća perioda kada je lepo ziveo sa svojim komšijama Albancima. Kada je nakon 1999. godine izbegao u Kuršumliju čak je i humanitarnu pomoć koju je njegova porodica dobijala delio sa Albancima.
Gordana iz Lipljana je radila u preduzeću u kome su većinom radili Albanci tada je upoznala koleginicu Albanku sa kojom je godinama kasnije ostvarila pravi prijateljski odnos.
Dragiša Cvetković iz Orlana kod Podujeva, kaže da je uvek lepo živeo sa komšijama Albancima. Međusobnmo su se uvek pomagali, ali jedan primer dobrih komšijskih odnosa u momentima kada mu je bilo vrlo šteko, kako nam je rekao, nikada neće zabroaviti.
Selo Krpimej udaljeno desetk kilometara od Podujeva, tokom 1990. godine brojalo je samo tri srpske i na desetine albanskih kuća. Dragana koja je u tom mestu živela sa svojim roditeljima, seća se pomoći koju je jedan Albanac po imenu Albert pružio njenim roditeljima.
Imajući u vidu sveukupne prilike na Kosovu, vesti koje lokalno proizvode srpski mediji su često regionalnog značaja što predstavlja posebnu odgovornost medijskih kuća iz izolovanih sredina, jer se događaji u njima, na žalost najčešće negativno, reflektuju mnogo dalje i utiču ne samo na odnose Prištine i Beograda, već i na situaciju u regionu. Jedan od karakterističnih primera je Radio Goraždevac koji u sredini u kojoj ima nekoliko stotina potencijalnih slušalaca proizvodi regionalno relevantne vesti. Glavni zadatak, u kontekstu lokalne prirode srpskih medija, jeste da budu pretežno informativne kuće, ali ne isključivo lokalnog sadržaja*.
Krenuli smo prošlog petka na izbornu skupštinu Udruženja novinara Srbije kao... siročići, a vratili se u nedelju sa istim onim osećanjem kao kada smo se u UNS učlanjivali – kao u profesionalno novinarsko udruženje na čiji rad i članstvo smo ponosni.
Na novembarskim predsedničkim izborima u SAD Džo Bajden je osvojio više od 81 milion glasova ili nešto više od 51 odsto narodnih glasova. Potom je osvojio i 306 izborničkih listića jer je pobedio u većini država i legitimni je sledeći predsednik Sjedinjenih Država. Sa druge strane, deo Amerikanaca veruje u dezinformacije i teorije zavere, za koje se iznova i iznova pokazalo da su pogrešne. Demokratija bez istine ne postoji, a istina je temeljna osnova informisanog građanstva. Mi imamo građanstvo koje trenutno ne veruje u ono što je činjenično tačno, rekla je u razgovoru sa novinarima dr Lara Baun sa Univerziteta Džorž Vašington u Vašingtonu, DC.
Nakon pogroma shvatilo se da trenutno ne može biti „konačnog rešenja” za nestajanje srpskog nasleđa. – Za manje od petnaest godina pređen je put od uništenja do prisvajanja.
Dvadeset godina RTV Kim je živa slika stvarnosti Kosova i Metohije i jedan od najboljih odgovora koji je novinarstvo moglo da pruži u ovom nemirnom vremenu.
General Jugoslovenske vojske u otadžbini Blažo Đukanović ubijen u Ostrogu 1943, prezimenjak je predsednika Crne Gore i ima njegovo lice koje je prekriveno projektovanim zaboravom.
Priština je donela odluku da iseli stanare iz zgrade u centru grada. Među nevoljnicima je i Leposava Stojanović (86).
„Tu smo i tu ostajemo dokle postojimo! Neka okupiraju, kao što okupiraju. Neka uzmu, neka osvoje, ali ne smemo da im to damo. To je osnovna stvar”, zaključio je, govoreći o Kosovu i Metohiji, počivši patrijarh Irinej.
Priroda „slobode” OVK je formirala novi totalitarizam na Kosovu. On je zamenio ideologiju komunizma po dubini, pa svako ko dovodi u bilo kakvu sumnju „heroje mučenike i legendarne komandante” biva surovo kažnjen.
Činjenica da se u vreme pisanja ovog teksta (sreda, 4. novembar, 18:00 CET) ne nazire dovoljno jasna projekcija rezultata predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama nije iznenađenje. Dobra vest je da je mnogo ljudi glasalo, procenjuje se između 150 i 160 miliona, ali njihovo masovno učešće u izborima nije donelo priželjkivanu izvesnost i najave prihvatanja rezultata, kakvi god oni bili. Umesto toga, uzburkane emocije na obe strane lako mogu uzrokovati njihovo odbacivanje i nerede a to je, svakako, loša vest.
Zbog pandemije kovida-19, na aktuelnim izborima u SAD mnogi Amerikanci drugačije glasaju, pa je zabeležen nezapamćen broj ranih, glasova poštom i glasova u odsustvu. Masovno prevremeno glasanje (već glasalo preko 94 miliona registrovanih, electproject.org) rezultiralo je izazovima pred kojima su najpre izborni zvaničnici i novinari - kako izveštavati o rezultatima.
„Ruke su mu tople! Vraćala sam se noćas ponovo da uzmem blagoslov”, kaže Slobodanka Grdinić, novinarka Radija Svetigora.
U većini saveznih država SAD glasači moraju biti registrovani da bi glasali. Na pojedincu je obaveza da se registruje jer punoletni građani nisu automatski i birači. Starosna granica za glasanje je smanjena na 18 godina usvajanjem 26. amandmana 1972. godine, do kada je glasač morao da ima 21 godinu da bi učestvovao u procesu. Svaka savezna država sama organizuje i određuje sopstvena pravila za registraciju glasača i sprovođenje izbora. Zato postoji značajna raznolikost među državama u načinima na koje se prikupljaju glasovi na dan izbora, različitim rokovima u izbornom procesu, (ne)dozovoljenom ranom glasanju, itd. Sve ovo često zbunjuje mlade ljude koji nemaju previše glasačkog iskustva.
Spoljna politika nije tema ovog izbornog ciklusa u Sjedinjenim Državama, niti je bila deo prethodnog, kao ni onog četiri godine pre njega. Iako su u dve predsedničke debate kandidati sporadično pominjali Kinu, Rusiju i Severnu Koreju, teško da bi bilo koji poznavalac međunarodnih odnosa to shvatio kao ozbiljno razmatranje spoljne politike.
Dame u SAD na celoj teritoriji federacije imaju pravo glasa od 1920. godine zahvaljujući 19. amandmanu američkog Ustava u kome se navodi: “Pravo građana da glasaju ne smeju zbog pola uskratiti ili ograničiti Sjedinjene Države ili bilo koja (savezna) država. Kongres će biti ovlašćen da ovaj član sprovede odgovarajućim zakonodavstvom”.
Komisija za predsedničke debate je 19. oktobra objavila da će mikrofon svakog učesnika biti isključen tokom dvominutne uvodne reči protivkandidata za svaki od šest segmenata poslednjeg TV duela Donalda Trampa i Džoa Bajdena pred izbore 3. novembra. Tokom ostatka debate mikrofoni su bili uključeni, a kandidati vrlo raspoloženi za žestoku raspravu.
Osnovan na osnovu člana II prvog odeljka američkog Ustava, Izborni kolegijum (Electoral College) je formalno telo koje bira predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država. U osnovi, Ustav SAD i savezni zakon glasačima ne daju savezno ustavno pravo da glasaju za predsednika ili potpredsednika, već jedino za izbornike (elektore). Očevi nacije su želeli da se korupcija svede na minimum, te da se predsedništvo i Izborni kolegijum institucionalno odvoje od ostalih grana, kako predsednik ne bi učestvovao u zakonodavnoj ili pravosudnoj vlasti.
Ostalo je nešto više od dve nedelje do izbora u Sjedinjenim Državama, a bivši potpredsednik Džo Bajden, prema svim anketama, u značajnoj je prednosti u odnosu na aktuelnog predsednika. Ima li Donald Tramp vremena za oktobarsko iznenađenje i da li će se do kraja meseca desiti nešto što bi moglo da promeni ishod novembarskog glasanja?
Predsednički kandidati u SAD započinju izbornu kampanju u državama u kojima su, u suštini, “već pobedili”. Država Njujork nije glasala za republikanskog kanidata za predsednika od 1984. i Reganove velike pobede. Sa druge strane, Alabama nije glasala za demokratskog kandidata od Karterovog trijumfa 1976. godine. Dakle, logično je očekivati da će predsednik Tramp pobediti u Alabami, a bivši potpredsednik Bajden u državi Njujork. Naravno, postoje i države u kojima će kandidati biti sve vreme konkurentni. One se nazivaju “bojištima” (battleground states) ili “kolebljivim državama” (swing states).
O pokušajima mešanja stranog faktora u aktuelne predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama javnost su 10. septembra izvestili čelnici Majkrosofta (Microsoft). Iz ove kompanije su saopštili da su primetili pojačane sajber napade poreklom iz Rusije, Kine i Irana koji ciljaju njihove različite klijente, ali i političke grupe i izborne štabove predsednika Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena.
Poslednjih nekoliko decenija gotovo sve reklame tokom izbornih kampanja u SAD, a najuspešnije isključivo, ciljano su usmerene na izazivanje pojačanih emocija kod publike, najčešće straha. Pandorinu kutiju je otvorio izborni štab Lindona Džonsona 1964. godine reklamom "Dejzi" (Daisy) koja uprkos činjenici da je samo jedan jedini put emitovana na televiziji i dalje spada među najkontroverznije ikada napravljene političke reklame.
Uz nekoliko izuzetaka, potpredsedničke debate su kroz istoriju uglavnom podsećale na nastupe predgrupa na koncertu. Zabavne su, ali privlače mnogo manje publike od zvezda večeri. Međutim, oboljevanje Dodalda Trampa od kovida-19, te njegove (74) i godine Džoa Bajdena (77) skrenuli su dodatnu pažnju na ono što potpredsednik Pens i senatorka Haris imaju da kažu, naročito u svetlu spekulacija da bi pobednik trke mogao "pre vremena" da završi kao predsednik.
Potpredsednik nema samo ulogu koja će mu, shodno članu II Ustava SAD, u slučaju smrti, ostavke ili napuštanja funkcije od strane aktuelnog predsednika iz nekih drugih razloga, doneti mesto prvog čoveka zemlje. Od šezdesetih godina prošlog veka, a naročito od 1976. godine i Voltera Mondejla, on je slobodan i obavezan da, s vremena na vreme, uđe u Ovalnu sobu i predsedniku saopšti stvari koje ovaj možda ne bi želeo da čuje.
Prema podacima Američkog popisnog biroa (US Census Bureau) iz jula 2019, u SAD živi nešto više od 328 miliona stanovnika, od čega 13,4% (oko 44 miliona) Afroamerikanaca. Misisipi, Luizijana, Merilend i Džordžija su savezne države sa najvećim procentima crnog stanovništva. Nije nikakva tajna da velika većina podržava demokratskog kandidata Džoa Bajdena i smenu na mestu prvog čoveka Bele kuće.
Kada kandidat proglasi svoju kandidaturu, zvanično je u trci da postane predsednik SAD. Da bi otišao korak dalje, mora početi da prikuplja novac. Federalni (savezni) zakoni propisuju da kandidati mogu prikupljati novac od pojedinaca, političkih partija, Odbora za političku akciju (PAC) ili federalne vlade. Drugi, manje regulisan način, uključuje Super PAC. Jedan deo javnosti smatra da je ta opcija koruptivna, a njen drugi deo da se tu, zapravo, radi o slobodi govora.
Najsnažniji utisak koji je na neutralnog gledaoca ostavila noćas održana prva debata predsednika Trampa i bivšeg potpredsednika Bajdena je da će neopredeljeni glasač u SAD teško moći da odluči za koga će glasati na osnovu ideja i planova za budućnost, jer o njima nije bilo mnogo govora. Debata je obilovala napadima na ličnom nivou, govorom u glas, upadanjem u reč, nepoštovanjem unapred privaćenih pravila i rijaliti-šou dikvalifikacijama.
Izbornom danu u Sjedinjenim Američkim Državama od 1976. godine tradicionalno prethodi više predsedničkih i jedna potpredsednička debata. One su postale deo tradicije, iako nema zakona koji bi kandidatima za najviše funkcije u zemlji nalagao da u njima učestvuju. Do prve predsedničke debate u ovom izbornom ciklusu ostalo je nešto više od 12 sati. Donald Tramp i Džo Bajden odgovaraće na pitanja novinara Foks Njuza Krisa Volasa u utorak, 29. septembra od 21:00, po vremenu na istočnoj obali SAD, odnosno u sredu, 30. septembra, od 03:00 ujutru po vremenu u našem delu sveta. Debata će se održati na Kejs Vestern Rizerv Univerzitetu (Case Western Reserve University) u Klivlendu, Ohajo.
Rafovi velikih albanskih marketa puni su robe proizvedene u Srbiji. Čak su se i u vreme takse od 100%, koju je uvela vlada Ramuša Haradinaja, mogli naći „Plazma“, „Kravica“ i poneki čips. A šta je sa robom koju Srbi sa Kosova proizvode i zašto je nema na policama?