Radonjić: Centralna proslava jubileja u oktobru

Direktor Narodnog pozorišta Priština u Gračanici Predrag Radonjić najavio je u emisiji "Slobodno srpski" centralnu proslavu povodom sedamdesetogodišnjice ove institucije koja će biti održana u oktobru.

Podeli ovaj članak sa:
  • Predrag Radonjić (Foto New Press produkcija)

“Mi nismo u Prištini, iako se zovemo Narodno pozorište u Prištini. Nalazimo se u Gračanici koja je po srpskom aministrativnom sistemu i dalje opština Priština, tako da se i to može relativizovati, da smo i dalje u Prištini. Od 2014. godine, vratili smo se iz našeg privremenog sedišta u Mitrovici i prešli u Gračanicu. Nismo više u našoj matičnoj zgradi jer smo smo iz nje proterani posle oružanih sukoba”, kazao je direktor NPP Predrag Radonjić.

Ovo pozorište je po mnogo čemu specifično i ta specifičnost je uzrokovala da bude predmet interesovanja  mnogih svetskih medija. Između ostalih su ARD, ARTE, Njujork Tajms, Vašington post i niz drugih pokazivali interesovanje za život i rad ove kulturne institucije.

“Jedan moj prijatelj, koji je direktor poznatog pozorišta u Beogradu, mi je u jednom razgovoru uz kafu rekao da se o prištinskom pozorištu priča više nego o svim drugim pozorištima u Srbiji zajedno”.

Radonjić je podsetio na nastanak ove kulturne institucije Republike Srbije koja nosi obeležje nacionalnog teatra.

“Kao nulta godina osnivanja uzima se 1948. Najvažnija ličnost za njegovo osnivanje i rukovođenje je Milutin Jasnić, njegov prvi upravnik”.

Do 1999. godine u okviru Narodnog pozorišta u Prištini funkcionisale su dve scene, srpska i albanska, ali je naslednik kontinuiteta na srpskoj instituciji.

“Narodno pozorište u Prištini je bilo značajno i zbog toga što je bilo multietničko pozorište, što je imalo i srpsku i albansku dramu. Iako su 1948. godine njegovi osnivači bili Srbi, oni su od samog starta insistirali da to pozorište bude multietničko, da ima i albansku dramu i praktično su obučavali albanske kadrove. To se radilo sistemski i kroz to pozorište i kroz slanje u Beograd na akademije i na obuke kako bi Albanci dobili tu svoju ulogu i kako bi to pozorište zaista bilo pravo, multietničko. To je posle otišlo (daleko) u nekim sferama politike, mnogo pre ratnih zbivanja, to je već posebna priča”.

Danas postoje kontakti između srpskih i albanskih kolega, ali su oni samo na ličnom nivou, kaže Radonjić.

“Kontakti postoje na privatnom nivou, kontakti postoje sa pojedincima. Imali smo kontakte sa raznim ljudima, čak sa nekima koji su bili bivši upravnici tog novog, sad kosovskog pozorišta, kao što je gospodin Jeton Neziraj. Ti kontakti se mogu održavati na privatnom nivou, mogu biti dobri na privatnom nivou, ali na instutucionalnom i zvaničnom nivou oni zapravo ne mogu da postoje, ni s njihove, pa ni naše strane”.

Povodom sedam decenija Narodnog pozorištva u Prištini, planira se da centralna proslava bude održana u oktobru ove godine i da je prati posebna predstava.

“Moja ideja je da okupim i bivše upravnike i stare radnike pozorišta, da napravimo nekakvu vrstu programa. Nadam se da ćemo i tu godišnjicu obeležiti sa novom premijerom koju pripremamo, a to je predstava "Ženidba" po tekstu Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, koju će režirati Milan Karadžić. Nadam se da će to biti jedan lep, skorman događaj, ali da se ipak na neki način prisetimo vrlo važnih činjenica, ko je i kada osnovao pozorište”, rekao je Predrag Radonjić gostujući u emisiji "Slobodno srpski".

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane