Dugogodišnji trend pogoršanja nivoa mira u svetu je nastavljen, a u poslednjih godinu dana stanje je pogoršano u 99 država sveta, pokazao je ovogodišnji izveštaj Globalnog indeksa mira.
U regionu je najbolja Slovenija koja je na četvrtom mestu, a najslabija Srbija koja je na 70. dok se za Kosovo navodi da je na 54. mestu.
U toku je prebrojavanje glasova u Leposaviću i Gračanici, a prema podacima CIK-a najviše glasova među kandidatima Srpske liste osvojio je Zlatan Elek.
Ustavni sud Kosova objavio je detaljno obrazloženje presude kojom je krajem aprila ove godine odbio zahtev Opštine Gračanica za ocenu ustavnosti odluke Vlade Kosova o prenosu dela opštinskog zemljišta radi izgradnje centra za osobe sa autizmom, Daunovim sindromom i drugim invaliditetima. Sud je ocenio da je osporena odluka doneta u javnom interesu i da ne zadire u ustavne nadležnosti lokalne samouprave.Ustavni sud Kosova objavio je detaljno obrazloženje presude kojom je krajem aprila ove godine odbio zahtev Opštine Gračanica za ocenu ustavnosti odluke Vlade Kosova o prenosu dela opštinskog zemljišta radi izgradnje centra za osobe sa autizmom, Daunovim sindromom i drugim invaliditetima. Sud je ocenio da je osporena odluka doneta u javnom interesu i da ne zadire u ustavne nadležnosti lokalne samouprave.
„Ovi izbori će ostati zabeleženi verovatno kao vrhunac terora koji neki ljudi rade prema svom narodu“, rekao je predsednik stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić na konferenciji za medije u prostorijama Ministrstva za zajednice i povratak u Kosovu Polju. Odbacio je optužbe Srpske liste za politički inžinjering i optužio upravo tu partiju za više vidova pritiska na birače zbog političkog opredeljenja.
Vladajuća partija Samoopredeljenje Aljbina Kurtija pobedila je na izborima na Kosovu održanim 7. juna 2026. osvojivši 43 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova sa 21 odsto i Demokratska liga Kosova sa 18 odsto, navodi Frankfurter algemajne cajtung prenoseći izveštaj agencije Rojters.
NETAČNO
U trenucima političkih i bezbednosnih tenzija na Kosovu, građani se sve češće informišu putem društvenih mreža. Na platformama poput Fejsbuka, Iksa (X) i TikTok-a pojedini korisnici borave u takozvanim eho-komorama ili digitalnim okruženjima u kojima dominiraju informacije koje potvrđuju njihova već postojeća uverenja.
Lokalni mitrovički medij koji izveštava na albanskom jeziku Mitropol objavio je vest sa naslovom „Srbi pokreću inicijativu za vraćanje nacionalističkih murala na severu koji su prošle godine uklonjeni od strane države“. Izvestili su o inicijativi koju je pokrenuo Vladimir Radosavljević o ponovnom iscrtavanju murala u opštini Leposavić koji su bili posvećeni trojici srpskih mladića koji su tragično stradali.
U eri lako dostupnih informacija i još lakše dostupnih dezinformacija, na Kosovu se tradicionalno sudaraju različiti narativi, često međusobno isključivi. Ista vest može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od toga gde je i na kom jeziku objavljena, pa je ključno pitanje – ko, zapravo, stoji iza lažnih i manipulativnih informacija: lokalni akteri ili spoljašnji centri moći?
Otkrivanje dezinformacija jedan je od aktuelnih zadataka kojim se novinari na Kosovu, posebno oni koji rade na srpskom jeziku, bave poslednjih godina. Međutim, osim ovog izazova, lokalni mediji na srpskom istovremeno vode borbu i sa finansijama, nedostatkom kadrova i pritiscima.